петак, 26.10.2018, 11:57 -> 17:09
Аутор: РТС/Рада Ђокић Стојадиновић
Да видите па да се дивите
На подручју планине Цер, у селу Петковица у плодној Мачви, на средокраћи Шапца и Лознице, налази се манастир Петковица, једна од највећих светиња северозападне Србије. Честице моштију Свете Петке донете су у манастир још у доба Стефана Лазаревића. Петковица је подигнута крајем 13. века и задужбина је краља Драгутина Немањића. У доба турске окупације манастир је привремено опустео.
Током 16. и 17. века у манстиру Петковица радила је преписивачка школа, а почетком аустријске окупације и школа за спремање свештеника. После боја на Мишару, Турци су у мачванском крају попалили све цркве и манастире, а међу њима и Петковицу.
За време Првог српског устанка првобитна црква је до темеља порушена. Данашњи храм подигао је ктитор Јосип Куртовић из Шапца и његова супруга Гркиња, 1887. године, у стилу Моравске школе.
Манастир Петковица страдао је у Првом и у Другом светском рату, нарочито за време Церске битке.
По завршетку Другог светског рата, Петковица је убрзо постала најуређенији манастир у шабачко-ваљевској епархији.
Из темеља манастира Петковица самоникла је и света чудотворна лоза која има исцелитељску моћ, као лоза Светог Симеона Мироточивог на Хиландару и лоза Светог Василија Острошког под Острогом. Од давнина, народ овог краја доводи слабе и болесне у Петковицу и они се провлаче испод лозе, па су овде забележена бројна исцелења. Поред свете лозе у манастиру Петковица налази се лековити извор.
Овај женски манастир, познат је и по лепом и уређеном имању. Божанском силом у Петковици напајале су се и пребегле руске монахиње, њих петнаестак, које су овде дошле после Октобарске револуције 1918. године.
У манастиру Петковица живео је епископ севастопољски Антоније Медведев, бројни Руси, Украјинци, Белоруси, Срби из Бугарске и Румуније.
Велика је благодет доћи у Петковицу и поклонити се и помолити се. Песници би рекли "Да видите па да се дивите".
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар