Пештанским књижевним омнибусом

Програм је одржан на више локација, на релацији Сентандреја - Будим - Пешта. Познато је да су ови градови одиграли значајну улогу у историји српске књижевности и да су у њима стварали великани српске писане речи. Тако је овогодишња манифестација била својеврсно путовање кроз време, траговима српских писаца и песника.

Своје књижевно путовање омнибус је започео 29. октобра у Сентандреји, на тргу великог просветитеља и реформатора српског језика, Вука Караџића. Под ведрим небом, поред Вукове спомен-плоче, песници су рецитовали стихове на језику за који се Вук борио.

Следеће стајалиште на овом необичном путовању била је спомен-биста Јакова Игњатовића. Стихови су се чули и поред овог споменика познатом Сентандрејцу и романописцу, уреднику „Летописа" Матице српске.

Једна од станица омнибуса, са писцима и песницима, био је Главни трг, близу прве Српске учитељске школе (Препарандије), а затим су путници кренули до сентандрејске српске православне Саборне цркве, у којој их је дочекао протојереј ставрофор Војислав Галић. Говорио им је о историји овог храма, као и о значајним личностима српске сентандрејске сцене из прошлости. У порти, испред Владичанског двора, отац Галић је одрецитао своју песму Стари трг у Сентандреји. Рецитовало се и поред споменика кнезу Лазару, који је постављен 1989. године, на годишњицу Косовског боја.

Из Сентандреје се омнибус упутио у Будим, који је такође био веома важан за српске интелектуалце током минулих  времена. Поред бисте Вуку Караџићу, одржана је промоција књиге Писма Мини Караџић, ауторке Светлане Матић из Беча.

На промоцији су говорили Милан Ђурић, в.д. директора Српског културног центра у Будимпешти и сама ауторка. Поред песама, присутни су могли да чују и детаље о лику и улози ове велике интелектуалке српско-аустријског порекла. Милан Ђурић, в.д. директора Српског културног центра, положио је венце код бисте Јакова Игњатовића у Сентандреји и код споменика Вуку Караџићу у Будиму.

Након кратке паузе, уметници су се окупили на заједничкој књижевној вечери учесника „Пештанског књижевног омнибуса", која је ове године одржана у ресторану Централ. Овај култни будимпештански угоститељски објекат био је некада средиште окупљања мађарске и српске ителигенције 19. века.

Свечани део програма отворио је Милан Ђурић, након чега је професор Драгомир Дујмов прочитао део о ресторану Централ из свог романа Воз савести. Заједничко књижевно вече учесника овогодишњег "Пештанског књижевног омнибуса", било је прилика и за доделу два уметничка признања - једног из Мађарске, а другог из Србије. Књижевнику Давиду Кецману уручена је књижевна награда "Милован Видаковић", коју "Српске недељне новине" традиционано додељују победнику свог пролећног конкурса за најбољу кратку причу на српском језику. Ове године је Кецманова прича "Између мене и неба" освојила прво место на овом конкурсу, а признање је у име редакције победнику уручио председник жирија, проф. Драгомир Дујмов.

Исте вечери, уручене су и награде Београдског афористичког круга, "Пријатељ сатире". У име управе овог књижевног удружења, присутнима се обратио Александар Чотрић и саопштио да је то тело одлучило да овога пута награди Диану Кондић Ђурић, координатора у Српском културном центру у Будимпешти, Драгана Јаковљевића, уредника "Српских недељних новина" и Милана Ђурића, в. д. директора Српског културног центра. Признања су, како је рекао Чотрић, додељена за популаризацију сатире као особеног књижевног жанра и истакао да је Београдски афористичарски круг удружење које окупља око 150 најбољих сатиричара из Србије, региона и Европе. 

Након тога, у сали Централ кафеа, уследио је представљање новијег стваралаштва присутних писаца,улепшано тоновима будимпештанског џез квартета „ИГЕН", који предводи саксофониста Ђорђе Радисављевић. 

Сутрадан, 30. октобра, учесници су се окупили у пештанској цркви Светог Ђорђа на преподневној литургији, што је „Пештанском књижевном омнибусу" дало особен, духовни печат. Необично путовање омнибуса из 21. века, заршено је у атмосфери музичких тонова и стихова, по чему је пештански Централ кафе пре век и по и био познат.