Вече уметности у Вићенци

У првом делу вечери публика се дружила са Мирославом Кусмуком из Инђије, који је представио  пет својих књига: „Вук", „Причај ми Лазаре", „Олуја", „Бјели шал" и „Исповијест", за коју је добио високо интернационално признање Академије ''Иво Андрић'' за 2017. годину.

Мирослав, који је пореклом из Сарајева, пише романе и прозна дела, а публици је на диван и дирљив начин причао о томе шта је приповедање, на чему се и базирају све његове књиге.

"Када код читаоца писац покрене то да га наведе да има жељу да окрене следећу страницу, да осети шта је писац хтео да каже, да се радује са њим и осећа са њим, тада је успео. Колико је лепо приповедање најлепше потврђују преиповедачи који су носиоци прве књижевности, која је била претеча ове коју данас познајемо. То је она књижевност усменог казивања која још увек и данас живи негде, кроз њу се преноси и традиција и пуно других вредности, од људи који нису писмени, али су ипак велики књижевници. То колики је изазов празан лист папира за неког ко себи даје за право да започне дијалог са онима који ће то читати зна онај ко је започео тај тежак и мукотрпан посао. Све што смо у животу урадили оставља за собом траг, људи пратећи тај траг лако нас по њему препознају и пронађу. Написана реч је траг по којем ћемо лако препознати и пронаћи онога који је написао реч" , рекао је Мирослав у свом обраћању публици.

У другом делу вечери глумица Весна Пећанац по 1828. пут одиграла је своју монокомедију "О, какав диван дан" чији је аутор. Представа говори о одрастању, о односима у породици, проблемима и свакодневном животу, прожета искреношћу, благодарношћу и хумором.

Публика је кроз њу имала прилику да чује корисне савете, да размисли о животу и односу са ближњима, да препозна себе и да се истовремено забави и слатко насмеје. Весна је својим талентом пренела на присутне поуку и показала да време и године не ограничавају човека да се поправи и да тежи истинској срећи и правим вредностима.