"Просвјета" у Бечу обележила 190. годишњицу рођења Мине Караџић

Отварајући скуп проф. Срђан Мијалковић, председник СПКД „Просвјета", рекао је да је ова промоција једна у низу које ће Друштво организовати и тако обележити 200 година од штампања Вуковог „Српског рјечника" у Бечу. Представљена књига је посвећена Мини Караџић, сликарки и књижевници, а поводом 190 година од њеног рођења.

Сенка Влаховић, уметнички директор Банатског културног центра (БКЦ) из Новог Милошева, истакла је да је кућа коју представља први приватни културни центар у Србији који годишње објави око 50 издања књига које, између осталог, преводи са српског на стране, а посебно на немачки језик.

Говорећи о доброј сарадњи БКЦ-а са ауторком, Сенка Влаховић је нагласила да је она почела још 2010. године када је Светлана Матић добила престижну књижевну плакету „Сима Цуцић" за стваралаштво у дијаспори за књигу „Дечји бисери". Светлани је БКЦ доделио 2014. године специјалну награду за песму „Стаза којом ходаш", а 2016. године признање амбасадора „Песничке републике" за Аустрију. Светлана Матић је учествовала и на обележавању годишњице рођења Марије Терезије у Новом Бечеју прошле године, говорећи о њеном доприносу развоја образовног система у Аустрији.

Ауторка је у свом обраћању истакла да је на прикупљању документације о Мини Караџић радила пуне три године, у намери да сазна што више о делу и животу Вукове ћерке, прве српске сликарке и књижевнице, која је стварала и представљала на најбољи могући начин народ из ког је потекла у 19 веку.

О овој особеној књизи Витомир Теофиловић, угледни српски књижевник, новинар и афористичар, у својој рецензији, између осталог, каже:

"Наша угледна списатељица Светлана Матић, ауторка седам књига различитих жанрова, која живи и ради у Аустрији као професорка српског језика нашој деци, саздала је особену књигу посвећену Вуковој кћерци Мини (Вилхелмини) Вукомановић Kараџић, нашој запаженој уметници (песникињи и сликарки) и интелектуалки тога доба. Особеност ове књиге огледа се најпре у самој замисли. Минин живот нам није предочен на уобичајен начин, као прича заснована на хронолошком следу архивских података, већ на оригиналан начин - као писма Мини. Ово је утолико драгоценија идеја што су самој Мини писма толико значила у комуникацији са рођацима и пријатељима да се епистоларно обраћање може означити као једно од битних обележја њене личности".