"Људи говоре" већ деценију

У Српском културном центру „Ћирилица" у Београду, говорили су наши познати и значајни интелектуалци који пишу за тај часопис: др Радомир Батуран, уредник часописа „Људи говоре", др Александар Петровић, редовни професор културне антропологије на Филолошком факултету у Београду, др Мило Ломпар, редовни професор Историје књижевности на Филолошком факултету у Београду, иконописац Михаило Галовић, др Лука Јоксимовић и глумац Лепомир Ивковић.

На трибини, коју је водио пуковник авијације у пензији, Милорад Ђошић, се највише говорило о односу ћирилилице и латинице, у контексту за и против; као и о томе како међусобно, преко овог часописа, сарађују српски интелектуалци који живе у Србији са нашим уметницима и научницима који живе и раде широм света.

Иконописац Михаило Галовић причао о свом искуству живота и рада у западном свету као српски православни уметник који живи у Аустралији. У свом обраћању описао је и како западни човек види и доживљава православну икону.

Др Александар Петровић говорио је о односу ћирилице и латинице, када је у питању савремена српска култура, истакавши да је то понекад као борба између Давида и Голијата. Он је, говорећи о часопису „Људи говоре" подвукао да је тој медиј који има глобални изглед и приступ али и да су „Људи говоре" изнутра потпуно национални, окренути језгру проблема који се нас тичу и нису резлутат неког генератора привида.

Др Мило Ломпар, говорио је о сусретима српских интелектуалаца на разним културним догађањима у целом свету, и како ти сусрети имају утицај на српску културу, кроз контакт интлектуалаца који раде у Србији са уметницима и научницима који живе и раде у расејању.

На крају представљања часописа „Људи говоре" присутнима се обратио др Радомир Батуран, као оснивач и уредник овог листа, откривши како је дошао, пре десет година, на идеју да покрене и уређује овај часопис.

Др Батуран је истакао да су етички и естетски критеријум (јер без етике нема естетике), као критерујум духовног јединства свих аутора „Људи говоре", најважније одреднице овог часописа јер како је сам подвукао „још антички мислиоци и мудраци су говорили да нема народа и државе ако у том народу и тој држави нема духовног јединства заснованог на истини и лепоти."