Априлско згариште српске писане речи

Од 6. до 12. априла нацисти су на Београд бацили 440 тона разорних запаљивих бомби. Процењује се да је у првим априлским данима убијено до 10 хиљада цивила. Уништено је духовно благо, списи од непроцењиве вредности из периода средњовековне Србије, запaљени су у рушевини Народне библиотеке, са још око 300 хиљада књига.

Специјални изасланик Рајха за Балкан, Херман Нојбахер, сведочи да је Хитлер наредио да се најубојитији авиони са најискуснијим пилотима повуку из ваздушне битке за Британију и са афричког бојишта, како би до темеља разорили српску престоницу.

Зграду Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, у првом налету, немачки бомбардери погодили су 6. априла 1941. са запаљивим бомбама. Зграда са готово целокупним књижевним фондом, изгорела је до темеља. Никада није у потпуности пописано шта је све нестало у пламену.

Изгорело је више од 1300 рукописних књига и старих докумената и више од 100 књига на пергаменту, међу њима и вредна јеванђеља. Нестали су неповратно у пламену и рукописи из прве половине 15. века које је садржавао и Слово љубве деспота Стефана Лазаревића, књиге о животима српских краљева и краљица, Повеља цара Душана, документи из Зете, из времена Црнојевића, збирка турских докумената о Београду и Србији, документи о Србима под Аустријом, рукописи са коректурама Зона Замфирова Стевана Сремца, Дошљаци Милутина Ускоковића и приче Боре Станковића...

Од рукописних књига, сачуване су свега три Скраћене синтагме Матије Властара и Законик цара Душана који се налазио у Музеју кнеза Павла, садашњем Народном музеју, Зборник српских животописа који је био позајмљен, и Зборник из 18. века који је враћен 1943, али није сачуван.

Изгорела је и огромна збирка штампаних књига од 18. до 20. века српских и светских писаца, и бројна писма Доситеја Обрадовића, Вука Караџића, Карађорђа, Симе Милутиновића, Ђуре Даничића...

Заувек је избрисан траг о српском новинарству у Краљевини Србији, јер су спаљени и комплети новина и часописа, који су излазили од 1880. до априла 1941.

Нестали су и сви инвентари и каталози. Уништено је готово сво културно наслеђе Србије, све што је чинило културни идентитет српског народа.

Полагањем венаца и одавањем почасти страдалима у шестоаприлском бомбардовању Београда 1941. године, обележен је Дан сећања на почетак Другог светског рата у Југославији - 6. април 1941. године.