Оно што је добро – добро је на било ком језику

Пред гледалиштем које је уживало у разноврсној музици, сценској игри, песмама на различитим језицима народности које живе у Мађарској, у веселој и пријатељској атмосфери, представили су се глумци различитих народносних позоришта која стварају на тлу Мађарске. Водитељски пар чинили су: познати мађарски глумац и стални сарадник Српског позоришта у Мађарској Петер Бенке и глумица Александра Холцингер.

"Поред српског театра, oд 20. до 27. марта, представили су се Јермени, Грци, Немци, Бугари, Хрвати, Словаци, Пољаци и Роми, који су нам и на отварању приказали део своје богате народносне традиције. У данима фестивала љубитељи позоришта могли су да програме прате у две сале Националног позоришта, као и на сцени нашег театра у Нађмезе улици", каже Милан Рус, директор Српског позоришта у Мађарској, које је главни организатор Фестивала народносних позоришта Јelenlét у сарадњи са Мађарским мањинским театарским друштвом.

Љубомир Алексов, на чију је иницијативу поново обновљен овај фестивал, није крио задовољство што је Српско позориште управо главни организатор и носилац програма, а подсетио је и на историју настанка театра управо на овим просторима:

"Прва позоришна представа на српском језику изведена је управо у пештанској Рондели, почетком 19. века. Јоаким Вујић, који се сматра оцем српског позоришта, рођен је на овим просторима, у Баји. Захваљујући њему и његовој путујућој позоришној дружини, данас можемо да говоримо о коренима српског театра, дубоким више од два века. Чувар и настављач те традиције данас је Српско позориште у Мађарској, које ове године слави четврт века постојања", истакао је Алексов.

Алексов је нагласио да су управо народносна позоришта у Мађарској места на којима се чува културни национални идентитет мањинских заједница, а пре свега њихов језик. У даљем обрћању он је подсетио да је, поред писаца и књижевних дела која настају на матерњим језицима припадника народности, позориште један од два најважнија стуба на којима почива национални идентитет сваког народа. Књижевност и позориште су једине које се заснивају на језику једног народа и без активних стваралаца на матерњем језику, било да је реч о позоришним представама или књижевним делима, наш идентитет би почео да бледи и на крају би се неминовно изгубио. Управо ова чињеница говори о томе да је језик основа културног и националног идентитета сваког народа.

"Сигуран сам да ће овај фестивал заинтересовати не само припаднике народности у Мађарској, већ све истинске љубитеље театра. Јер, без обзира на језик на коме се изводе позоришне представе, магија театра, снага и симболика сценског израза, управо су тачке спајања заљубљеника у уметност, без обзира на њихову националну припадност", рекао је Алексов.

Поздрављајући све учеснике и све присутне, фестивал је свечано отоворио Рихард Тирчи, шеф главног одељења Министарства за људске ресурсе, које је подржало одржавање одржавањег овогодишњег Јelenlét-а. Управо овај фестивал на најбољи начин сведочи не само о присутности, већ и о богатству култура народности које живе на тлу Мађарске.

Публика је уживала уз Варадинског бана у казивању Милан Рус, дивним мелодијама попут оне Танцуј, танцуј, у извођењу Јосе Маторица, далматинским мелодијама Ратка Краљевића, циганским песмама Јудит Јонаш, наступу ансамбла представе Чорба, деловима мађарских оперета у извођењу Стипа Ђурића, музичкој пратњи на клавијатурама Мирка Милошевића, виолини Иштвана Микоа, удараљкама Бранимира Ђорђева, наступу Хора Свети Серафим Саровски из Зрењанина и многим другим учесницима који су се низали на сцени.

У финалној нумери, која представља народносну музичку фантазију, појавили су се сви учесници и отпевали мађарску народну песму Virágom, virágom, стопивши се на крају са звуцима добро познате Оде радости.

Представом Сентандрејско јеванђеље, која је одржана 25. марта у Националном позоришту, Српско позориште у Мађарској обележило је велики јубилеј - 25 година постојања и непрекидног рада на очувању српске културе, језика и идентитета на овим просторима. На фестивалу је, поред бројних представа осталих народносних театара, приказана и представа Српске школе Никола Тесла под називом Судбине у магли, настала по мотивима књиге Драгомира Дујмова, као и представа Чорба, у којој се говори на пет језика, и у којој је наступила и Зорица Јурковић, глумица Српског позоришта у Мађарској.

Читав тим Српског позоришта радио је на припреми и реализацији фестивала, а о свим детаљима бринули су и: Тибор Прагаи, Ноеми Борбеj, Катарина Павловић Бачи и Габријела Киш.

У публици је био и Горан Карагић са супругом, који каже да би волео да чешће има прилику да погледа представе у Националном позоришту.

"Прија ми да сам вечерас у публици и да догађања на сцени пратим из овог угла, немам увек за то прилику. Учествоваћу у представи Сентандрејско јеванђеље као глумац, али вечерас сам само гледалац и верујем да ћу уживати у натупима колега", рекао је Горан, кога радо гледамо као Архангела Гаврила, и дружимо када глумци Српског позоришта наступају у Ловри, где се такође налази њихова сцена.

Током недељу дана фестивала, посетиоци су имали прилику да прате богат позоришни програм и уживају и у представама бугарског, грчког, хрватског, словачког, ромског, немачког и јерменског позоришта. На сценама су се смењивали различити језици, богато музичко наслеђе, талентовани глумци, певачи и играчи, али су речи познатог мађарског глумца Петера Бенкеа са почетка фестивала, да „оно што је добро, добро је на било ком језику", остале упамћене као својеврсни мото овогодишњег празника народносне позоришне уметности Jelenlét 2018.

 Разговори са учесницима...

Милан Рус: "Имали смо много посла да би све било како треба. Фестивал је управо почео и јако сам срећан када смо сви овако заједно. Ово је богатство боја, културе и традиције свих народности у Мађарској које се спаја у једном великом срцу. Захвални смо и позоришту под чијим кровом смо и вечерас играли, Атили Видњанском, управнику, а посебно Љубомиру Алексову, представнику Срба у Мађарском парламенту, који је заједно са Ласлом Балогом, министром за људске ресурсе, предложио да се овакав фестивал одржи. Министар Балог је истакао да је јако важно да се овакви фестивали одржавају.

Средства за фестивал су обезбеђена из фонда Министарства за културу Мађарске и од ЕМЕТ-а. Велико финале нашег вечерашњег отварања под називом Nemzetiségi Népdalfantázia осмислио је, заједно са мном, врсни и познати уметник Иштван Мико, наш пријатељ и дугогодишњи сарадник. Овом шареном палетом народних песама свих народности желели смо да покажемо богатство различитих култура које доприносе и обогаћују овај простор на којем сви живимо.- рекaо нам је директор Српског позоришта у Мађарској, глумац и редитељ, spiritus movens нашег театра, Милан Рус, који је неуморно радио на организацији и припреми читавог фестивала, бринуо о сваком детаљу и сваком учеснику, публици, медијима и гостима, а затим и одсвирао и отпевао највећи део целовечерњег програма. За сав труд љубав коју је делио са свим учесницима, на сцени је од читавог ансамбла сачињеног од представника свих народносних позоришта, добио искрене речи захвалности и једну црвену ружу, које је свакако свим срцем заслужио".

Зорица Јурковић: "Веома се радујем овом фестивалу. Ево, почели смо, а мене очекује и представа са гимназијалцима Судбине у магли, као и моја улога блуднице у Сентандрејском јеванђељу. На гала вечери смо извели неке инсерте из представе „Чорба", коју ћемо такође одиграти на фестивалу. Имала сам одличну сарадњу са колегиницама и редитељем, и укључила се у једну непознату екипу. Први пут сам у једној великој представи глумила на мађарском, до сада сам била глумица на српском језику, изузев неких мањих деоница са Српским позориштем. Велика је одговорност, на фестивалу учествујем у три представе и на два језика; пробе су се такође одвијале паралелено и требало је све постићи", рекла је Зорица Јурковић одмах по силаску са сцене и мада помало задихана, стрпљиво одговара на питања новинара, не скидајући осмех са лица. Породичну, али и професионалну подршку из публике засигурно је имала од сина Марка Ембера, који је дошао да погледа гала приредбу. 

Јосип Маториц: "Није баш лако било научити све тектове песама на различитим језицима. Са некима смо се и мучили, мало се и помагали папирима, али смо сви заједно уживали на сцени, што је надам се, и публика препознала. Неке песме су нас једноставно понеле, па су и речи долазиле саме од себе. Веома сам задовољан вечерашњим наступом, огромна је жеља свих учесника била да урадимо нешто заједно и убеђен сам да смо у томе и успели - испричао нам је Јосо док је још увек певушио мелодије које су му једноставно још увек биле „у ушима", а и ми заједно са њим, честитајући њему и свима осталима на огромном успеху".

Мирко Милошевић: "Прикључио сам се ансамблу тек дан-два пред овог отварање, па сам морао да „ускочим" у оно што је ансамбл већ увежбавао данима и недељама. Ипак, са Српским позориштем сарађујем већ довољно дуго, одлично се познајемо, радимо и представу „Авала експрес" заједно, па ми није било тешко да програм запамтим и да га сви заједно изведемо на сцени на најбољи могући начин - сазнајемо од овог успешног, али тихог момка који када седне за своје клавијатуре постаје суверени владар звука и ритма, и увек нас обрадује својим појављивањем на сцени. Уз жељу да га чешће виђамо, желимо му свакако, много успеха у даљем професионално раду у свим музичким жанровима које подједнако добро изводи".

Ратко Краљевић: "Драго ми је да сам сведок овог великог јубилеја Срспког позоришта и да ево, и овим програмом, делим са Миланом Русом и свим колегама то славље. Учествовао сам током претходних година у многим представама и то ми је било велико задовољство. Вечерас сам певао све рефрене, помагао извођачима, прикључивао се хору, а неколико ликова тумачим и у Сентандрејском јеванђељу", истакао је Краљевић, који када узме микрофон у руке и запева на сцени једноставно постаје неко сасвим други и увек нас подсети на златно доба југословенских фестивала, добрих нота и хитова који се памте.

Бранимир Ђорђев: "Радили смо напорно више месеци да се ускладе сви театри, извођачи, пробе. Било је много посла, и сада је фестивал отворен! Имали смо велику помоћ и подршку Савеза народносних театара на припремама и организацији овог фестивала. Уживао сам вечерас на сцени и мислим да је и публика уживала", каже уметнички секретар Српског позоришта у Мађарској, који тумачи улогу Исуса у Сентандрејском јеванђељу.

Богдан Сабо: "Потребно је да све на фестивалу беспрекорно функционише: техника, звук. светла. Увек сам у сали, по неколико сати пре почетка проба и представа. Овде у Националном театру имамо одличне услове, јер он располаже свом потребном техником и техничарима, али ја сам ту да све проверим. Представе се одвијају на два места, тако да поред Националног театра, играмо и на нашој сцени у Нађемезе улици у Будмпешти, па ћу вероватно један део дана бити тамо, да би увече био на сценема Националног позоришта".