Обнавља се српска заједница у Мостару, дели судбину осталих

"Радује ме што се овај сусрет одржава баш у Мостару, где је наша српска заједница у повоју, где се развија и бори за своје место", рекао је Круљ, уз наду да ће се "људи вратити на своја огњишта".

Он каже да повратка у Мостар има, али није масован.

"Да би био масован, пре свега је потребно да се створе услови за ззивот, да се ми као народ и Мостар развијамо у правом смислу те рецци, како у привредном, културном и сваком другом погледу", навео је он.

Круљ каже да у Мостару живи око 5.000 Срба, у херцеговачко-неретванском кантону око 7.000, а да је њихов положај, попут положаја свих осталих становника овог региона, условљен неразвијањем региона, због нерешених политичких питања, недостатка нових радних места. 

"Тешко је свима, а српској заједнице још тежи, јер се она налази у фази обнављања, али није очајан и надамо се да може бити добар", очекује Круљ.

Он у српској култури, за коју каже да је у Мостару веома важан сегмент српског присуства, види најбољи начин да се "наш народ и заједница представе".

"Мостар је крајем 19. и почетком 20. века био перјаник културног развоја Срба, заједно са Новим Садом. Данас се трудимо да будемо на стазама Шантића, Ћоровића и Дучића и свих оних који су овде радили и стварали", председник Српског културно просвјетног друштва "Просвјета".

Радивоје Круљ је указао да "Просвјета" има неколико препознатљивих манифестација - Шантићеве вечери поезије, Божићни концерт, фестивал деце песника, и да у томе има подршку Србије, која би, како је додао, могла бити већа како би Срби могли још боље и квалитетније да се представе.

"Ове године имамо значајан јубилеј - 150 година од рођења Алексе Шантића, 50 година од установљења књижевне награде Алекса Шантић", навео је Круљ.