Први „Форум дијаспоре“ у Бањалуци

Из дијаспоре и региона су допутовали угледни универзитетски професори, културни радници, привредници, представници Српске православне цркве, представници културних, хуманитарних и студентских организација из више од 20 земаља, како европских, тако и прекоокеанских.

Премијерка Републике Српске Жељка Цвијановић приредила је пријем за представнике српске дијаспоре и Србе из региона, на којем је поручила да су се променила времена и да се РС више не обраћа дијаспори за помоћ, већ жели да гради чврсте односе на основу партнерства са нашим људима у расејању.

У својству изасланика председника Србије Александра Вучића, Генерални секретар у кабинету председника Србије Никола Селаковић, казао је да ће Декларација о заштити културног и духовног идентитета српског народа помоћи Србима да заштите свој језик, ћирилично писмо и духовност ма где живели, јер без националног идентитета не можемо да говоримо о било чему другом.

Председник Републике Српске Милорад Додик, између осталог, најављује и могућност доношења закона о дијаспори.

„Потенцијал дијаспоре је огроман и то је снага коју РС и Србија не користе на адекватан начин, па је ред да почне да се каналише и усмерава у правом смеру", истакао је на првом Форуму дијаспоре председник Додик. Најавио је да ће РС, на основу закључака скупа, који ће бити анализирани у наредном периоду, институционализирати сарадњу са дијаспором, највероватније кроз закон о дијаспори.

 Панел „Економски потенцијали сарадње Републике Српске и дијаспоре"

На панелу су говорили Петар Ђокић министар индустрије, енегретике и рударства РС, Борко Ђурић председник Привредне коморе РС и представници дијаспоре Драган Барић и Остоја Матић, власник успешне фирме из Аустрије Lucky Car.

Говорило се о конкретник пројектима, искуствима и могућностима везаним за привредну сарадњу Републике Српске и дијаспоре.

Остоја Матић, власник фирме која има 24 филијале у Аустрији, а од ове године почиње са радом и на немачком тржишту, нагласио је велику могућност да се фирма Луцкy Цар појави и на трзишту Републике Српске.

„Одувек ми је била жеља да послујем у свом родном граду Бањалуци и надам се да сам близу остварења свог сна. Главни мотив ми је да обезбедим радна места за младе људе и да им на тај начин помогнем да се осамостале и пронађу свој пут успеха. Такође, ниска стопа пореза може бити веома интересантна и одлучујућа да бројне фирме из Аустрије да започну свој бизнис у РС", рекао је Матић.

 Одржан и панел „Културно и научно умрежавање са дијаспором и хуманитарне активности"  

На панелу су говорили Оливера Радовић СПД Привредник из Хрватске, проф. др Ранко Шкрбић декан на Медицинском факултету Бања Лука, проф. др Боро Бронза (Филозофски факултет Бања Лука), Дарио Радојковић (Универзитет Регензбург) и Арно Гујон из организације Солидарност за Косово.

Арно Гујон је пренео искуство на пољу хуманитарне помоћи у нади да ће инспирисати и друге.

„Мислим да свако од нас има емпатију, али понекад недостаје да пређемо са речи на дела. Није потребно имати огромне циљеве, већ нешто конкретно и реално, да кренемо малим кораком, а када се крећемо нема више назад. И малим корацима далеко стижемо", проучио је он.

 Дијаспора жели већи утицај у матици

Дијаспора жели да буде озбиљније схваћена од стране матице, посебно Србије, која се укидањем Министарства и Канцеларије за дијаспору, али и Скупштине дијаспоре удаљила од својих људи у расејању. Иницијатива РС са организацијом првог Форума дијаспоре, даје наду да би се, барем у Српској, тај однос могао променити, оцена је учесника Форума из разних крајева света.

Ђорђе Кужет, привредник из Белгије оценио је да скуп у Бањалуци може постати темељ за будуће чвршће односе матице и дијаспоре. Он је казао да је важно да имамо чврсте односе са матицом ако желимо да сачувамо српски идентитет у расејању. Такодје је навео и да дијаспора може бити веома корисна у привлачењу инвестиција, јер њени представници познају терен у матици и најбоље могу пренети предности наше матице улагачима у иностранству.

Срђан Младеновић, саветник председника Српског савеза Шведске и некадашњи делегат у Скупштини дијаспоре са добрим утисцима ће напустити Бањалуку у вери да ће дијалог са матицом бити настављен.

„Наша обавеза у расејању је да покушамо да на сваки могући начин радимо на побољшању имиџа наше матице и српског народа. На западу имиџ Срба, РС и Србије није био повољан", указао је он.

Младеновић је на скупу у Бањалуци изнео потребу за одржавањем летњих школа за децу из дијаспоре како би могла да усавршавају свој матерњи језик.

Међутим он подсећа да у Србији искуство са законом о дијаспори није било позитивно, те би требало то негативно искуство имати у виду приликом израде закона у РС.

„У Србији је донет закон који није био најбољи, а уједно и није био најбоље примењен. У писању закона у РС треба узети у обзир те негативне стране, као што су и чињеница да у Србији институције нису биле довољно отворене за сарадњу са дијаспором", казао је Младеновић додајући да дијаспора, због свега тога, још увек има одређену дозу неповерења према државним институцијама.

Делегат у Скупштини дијаспоре из Француске Видоје Пурић, такодје, наводи негативно искуство дијаспоре са матицом Србијом.

„Некада смо имали министарство, некада су нас мазили, вабили, причали лепе приче. Остали смо и без Министарства, и Канцеларије за дијаспору. Немамо више ништа", казао је он.
Скуп у Бањалуци, како је рекао, га је обрадовао пре свега што се неко сетио да дијаспора ипак постоји.

Према његовим речима битно је да се настави дијалог матице и дијаспоре, да се Срби састају и да они који су на власти не заборављају на сународнике у расејању.

Пурић је указао на значај дијаспоре по Израел.

„Да нема дијаспоре Израел не би ни постојао. И захваљујући српској дијаспори је очуван социјални мир у Србији, а помоћ је пружена и РС", објаснио је он додајући да често власти нису ни свесне колико је битна дијаспора.

Кандидат за председника Србије на прошлим изборима Данијела Сремац из САД изразила је посебно задовољство што је РС покренула иницијативу према дијаспори, подсећајући да је она за време студентских дана била први представник РС у Америци, и да се борила за српски народ.

„Мени је срце пуно што је педседник РС Милорад Додик направио ову иницијативу још пре Србије, да је позвао наше људе из расејања да се договоре о заједничком раду на националним интересима и подстакне јединство српског народа", казала је она.

Истакла је да овакви скупови треба да се одржавају најмање једном годишње. Такође је рекла да би волела да види да дијаспора, а има око 4 милиона Срба широм света, добије и политичку моћ у матици, да буде заступљена у скупштини РС, и да се оснује одбор дијаспоре који би био у редовном контакту са владом.

На скупу у Бањалуци били су и Срби који су успели да се политички ангажују у земљама у којима живе и позивају наше људе у расејању да иду њиховим стопама. Ивица Јовић из Епоне-а, заменик градоначелника тог места у Француској, рекао је да је скуп у Бањалуци био дуго очекиван од стране дијаспоре.

„Дошао сам овде с намером да изнесем своје скромно искуство. Интегрисање у француске политичке институције и друштво битно је за дијаспору. Тако може да се помогне. Битно је да упознамо француско друштво са правом сликом српског народа", рекао је он додајући да је то у интересу оба народа у циљу обнављања српско-француског пријтељства.

Немања Дамњановић, први посланик српског порекла у бечком парламенту, истиче да је већ годинама указивао на потребу јачања везе матице и дијаспоре.

У Бањалуци, према његовим речима, направљени су први кораци у том смеру.

„У Бечу живи око 85.000 Аустријанаца српског порекла и боли ме чињеница што сам ја први посланик српског порекла. Предложио бих младима да се политички активирају. Где год постоји здрава политичка снага лако ћемо радити на економском и културном развоју, а уједно ће нас и матица схватати озбиљније", нагласио је он.

Председник Савеза Срба у Италији и Слоге из Вићенце Душан Алексић сматра да је форум био сигнал не само за дијаспору, већ и матицу Србију да треба вратити Министарство.

„Овакве ствари морамо радити озбиљније, јер Министарство показује да дијаспора није запостављена. Канцеларија за дијаспору није имала довољно могућности да испрати потребу дијаспоре. Надамо се да ће у будућности Србија препознати да су неопходна оваква окупљања дијаспоре", нагласио је он.

Од гостију из Аустрије скупу су присуствовали Младен Филиповић, шеф Представништва РС у Бечу, Нада Кнежевић, директорка представништва Привредне коморе Србије у Аустрији, Борислав Капетановић, председник Заједнице српских клубова у Бечу, Срђан Мијалковић, председник СПКД Просвјета Аустрија, Зоран Калабић, привредник и председник удружења Привилег и многи други.

 По узору на грчки модел: Црква као значајно место за окупљање дијаспоре

Епископ аустријско-швајцарски Андреј присуствовао је Форуму у Бањалуци и изразио задовољство што је матица показала велику наклоњеност расејању.

Он је истакао да иницијатива која долази из РС мора имати пуну подршку Српске православне цркве.

Владика је пренео спремност цркве да стави на располагање своје просторије за организовање наставе, културних манифестација и свих других видова активности са циљем очувања српског идентитета.