Светосавска беседа у Борову

"Свети Сава нам је својим животом и делом оставио у аманет много вредног. Можда најважније од свега што требамо упамтити, јесте да нам је оставио путоказ, знакове куда требамо ићи.

Његова дубока вера и продуховљеност, али и мудрост и борбеност када затреба, врлине су које нам пречесто данас недостају. Када се одрекне светосавља, српски народ поклекне, изгуби се и залута неком странпутицом. Тада је слаб и немоћан и други му одређују сутрашњицу.

Међутим, бити свој, знати ко смо, одакле смо и куда идемо, врлина је која управо извире из светосавља. То је нешто што је заиста вредно и драгоцено, поготово за нас овде, у Хрватској, али и широм расејања, ван матице. Да се не позивамо испразно само на прошлост и минула времена, већ да и ми нашој деци оставимо у наслеђе добијено од наших славних предака - веру, језик, писмо, културу, част и достојанство, све оно што нас и данас чини великим европским народом.

Свако покољење мора се показивати испочетка пред собом и другима, чувати и неговати вредности које поседујемо, али, у исто време, бити и отворени према другима са којима живимо. Свети Сава је то најбоље знао и умео. По томе нам може бити узор у овим тешким временима", истакао је јереј Драган Сердар.

Светосавску беседу је пратила и фото презентација о манастиру Хиландар, за који је Сердар рекао да је један од најважнијих центара православља у свету.

„Ни једно место на земљи се са овим не може упоредити", пише Свети Сава у Хиландарском типику за Свету Гору - Атос. И управо ту, на том светом месту, Сава и његов отац Симеон, обнављају и подижу на рушевинама старијег манастира, најзначајнији српски манастир - манастир Хиландар, чија је монашка заједница стара преко хиљаду година. Манастир Хиландар је основан давне 1198. године, дакле пре 820 година. Четврти је по реду у хијерархији светогорских манастира. Манастир Хиландар је православни духовни центар, средњовековни град, духовно, културно и државно благо Срба, огледало српске душе, понос, утеха и пут ка Богу", потврдио је Сердар.

Отац Сердар је подсетио да је хиландарска баштина ванвременска и ванпросторна, те да је манастир Хиландар први српски универзитет и један од најстаријих у свету. Према његовим речима, манастир Хиландар чува и највећу збирку српских повеља, кивота, светих моштију, реликвија, старих икона и чудотворних икона, чак осам, од којих су највредније икона Богородице Тројеручице, икона Христа Пантократора и икона Богородице Одигитрије.

Такође, Хиландар је највећа библиотека рукописних књига српског народа, највећа збирка бакрорезних и бакрописних плоча, старог богослужбеног текстила, старих црквених сасуда, дрворезбарских дела, порцелана, златарских предмета. У Хиландару је утемељена српска писменост, зачета српска средњовековна правна држава и дипломатија, а основана је и једна од првих српских болница. Јереј Драган Сердар је нагласио да је манастир Хиландар данас важно место ходочашћа и да представља најбогатију ризницу и архив средњовековног наслеђа српског народа.

 Занимљивости о манастиру Хиландар

О томе зашто је женама забрањен приступ на Свету Гору, говорила је председница боровске Просвјете Сретенка Чаовић.

"Легенда каже да је Богородица путовала бродом и када је олуја одбацила брод на обалу, Богородица је угледала прелепо полуострво и пожелела да јој то буде врт. Исус је то благословио и забранио другим женама улазак. Постоји још једна легенда да је 442. године ћерка Теодосија Великог кренула на Свету Гору, али је чула Богородичин глас да се врати и вратила се. Међутим, ипак је забележено да је једна жена боравила на Светој Гори. Цар Душан је са царицом Јеленом и сином Урошем боравио на Светој Гори од августа 1347. године до априла 1348. године, да се уклони од епидемије куге која је у то време харала Европом. Како је постојала забрана да жене не смеју корачати Светом Гором, верује се да су царицу унели на носилима. Највероватније да због кршења светогорских правила цар Душан није канонизован за свеца иако је богато даривао манастире, а царица Јелена је обновила келију Светог Саве. Сви средњовековни владари су проглашени за свеце, осим њега.

Има још једна занимљивост о Хиландару која говори да је из гроба Светог Симеона, оца Светог Саве, изникла чудесна винова лоза која лечи и даје родитељима потомство. Лозу чувају монаси и дају посетиоцима бобице са упутствима. Лоза и данас рађа", закључила је Чаовић.

У програму обележавања Дана Светог Саве, учествовала је мушка певачка група Наши корени Српског народног форума из Борова и рецитаторка боровске Просвјете Николина Чаовић.