Кукавичја пилад

Краљеви никад не умиру. То је хтео да покаже Лабуд Драгић у свом роману "Кукавичја пилад", који је већ после првог издања овенчан са четири књижевне награде – "Исидора Секулић", "Момо Капор", "Светозар Ћоровић" и "Печат времена".

Трагичне и комичне ситуације смењују се у подељеној Црној Гори, одмах после уједињења 1918. године. Главни јунак Лабуда Драгића, одметник Мујо Башовић, с групом комита организованој у Италији, планира да изазове неред и сруши заједничку државу и на престо Црне Горе врати краља Николу. То није било збивање, то је стање лудила које је трајало десетак година, што је готово половина века заједничке државе, каже аутор романа.

Метафоричност је само у називу романа, а лет испод кукавичјег гнезда из кога су се на раселинама земље расула Кукавичја пилад - није. Толико је Драгић верно и аутентично исприповедао то стање духа, као да је цело дело аутобиографско.

Те друштвено-историјске и породичне прилике тог времена, почетак су пада, разрушавања и будућих односа, и носе у себи запаљив набој који се протеже до данашњих дана.

У разговору поводом романа у Студентском културном центру, Драгић каже да се у то стање духа, трајног лудила, дошло навигацијом, навођењем у бусије из којих вире људске судбине наузете страха, које постепено губе ослонац и нађу се у вртлогу унутрашњих и спољашњих околности.

Та веза појединца и завичаја, предака и потомака, колективног и појединачног, проницање у свирепи урођени смисао поднебља које нагло заискри Драгићевим стилом и језиком, тешко се може наћи међу савременим српским писцима.

На питање колико је дуго писао роман, којим је сјајно, најсјаније оживео историјске догађаје Црне Горе и дубоке распуклине свести личне и историјске, Лабуд Драгић је одговорио:

„Неке сам целине давно написао и грађу годинама прикупљао и слагао".

И тако је Драгић сложио дивну причу о тешком времену:

„Сећам се када сам био дете, водили су нас да посетимо партизанско гробље, испред гробља се вијорила државна застава. То је ваљда једино гробље на свету обележено државним знамењем. Питао сам се тада зашто су партизани сахрањивани на једном, а они који то нису, на другом гробљу?

Касније сам схватио да је то зато што се могло догодити да се истовремено на једном гробљу сахрањују и партизани и њихове жртве, па је могло доћи до сукоба и у последњем часу боравка на земљи, пред одлазак под земљу Црне Горе".

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 13. април 2026.
11° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом