Саша Мићковић у антологији "Од А до Ш"

Саша Мићковић (1980), песник, сонетиста, заступљен је у капиталној и обимној антологији српске лирике, коју је приредио антологичар Јохан Лавунди из Немачке (Улм). У антологији "Од А до Ш" (Von A bis Z), заступљени су великани који стварају у последњих 800 година, попут Светог Саве, Монахиње Јефимије, Јелене Л. Балшић, Доситеја, Његоша... Обухваћени су ствароци који су рођени од 1175. до 1982. године.

Антологија се разгранава на 845 страна и двојезично је обрађена, тако да је Ј. Лавунди све песме са српског превео на немачки језик.

Саша Мићковић је до сада написао седам књига поезије, много поетских приказа и критика, а ова изврсна антологија, како Саша каже, потврђује и употпуњује рад и прегалачки домет, а ојачава вољу за поезирањем.

Уредник и издавач књиге је Радован Влаховић, Банатски културни центар.

Приређивач, Лавунди у Мићковићевој биографији напомиње да је Саша са само 37 година већ постао ветеран модерне српске поезије, а да је подигао споменик сонету - као и он њему, јер је написао преко 600 песама.

Мићковић је у опширној антологији заступљен са сонетом Ћеле-кула.

Саша Мићковић је српски песник, рођен је у граду Шпитал (Аустрија) 23. јула 1980. године, а детињство је провео у Рачи Крагујевачкој, где уз стрица Радмила Мићковића почиње с писањем првих сонета. Тада упознаје и др Миодрага Д. Игњатовића, који му заједно с Радмилом отвара песничку ризницу. Саша примењује различите сонетне технике захтевне краљевске форме. Његова поезија је сплет духовних, философских и емотивних нити, које су уплетене у венац од преко 600 сонета. Осмислио је сонетну форму која се зове Клепсидрични ретроградни сонет с акростихом, а име форми је наденуо професор Часлав Ђорђевић. Тај сонет се може читати у оба смера.Основао је часопис за књижевност и културу Уметнички хоризонт. Један је од оснивача Књижевног клуба Радоје Домановић Рача, чији је председник, а члан је и Књижевног клуба Бранко Ћопић из Београда. Добитник је неколико књижевних награда.Живи на релацији Србија-Француска.

 ЋЕЛЕ-КУЛА

Гледај смрт у очи у вековној тами,
Винуо се Чегар до крвавог неба,
Мртва уста неће кап вина ни хлеба,
У камену, кречу, српска стража чами!

Одерана кожа с погинулих глава,
Зјапе хладна чела и лобање шупље.
Језа Ниш окужи из очиње дупље,
Зазиданих душа ту деветсто спава!

Кад ветар засвира пишти Ћеле-кула,
Завијори коса што гдегде натрула.
Разлије се мирис пољанама смрти,

И мртва се војска из кама пробуди,
Да границе трошне Србији утврди,
А сврдло убица још лобање врти!

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 13. април 2026.
10° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом