Програм Српског културног центра и Универзитета ЕЛТЕ

У оквиру програма приређеног у библиотеци Института за словенске и балтичке језике Универзитета Етвеш Лоранд (ЕЛТЕ) у Будимпешти, др Александер Урком, шеф Смера за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Будимпешти и проф. др Ержебет Чањи, шеф Катедре за мађарски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, најпре су представили речничке пројекте, а потом су посетиоци имали прилику да се упознају са стваралаштвом новосадског песника Симона Грабовца.

Осим студената и професора српског језика и књижевности из Будимпеште, предавању и промоцији присуствовали су и ученици и професори Српске школе Никола Тесла из Будимпеште, као и запослени у Српском културном центру (СКЦ).

После др Уркома, присутнима се у име суорганизатора, речима добродошлице обратио и в.д. директора СКЦ-а Милан Ђурић и изразио задовољство због одржавања програма чији је циљ очување језика и неговање српске књижевности у Мађарској.

Затим је др Драган Јаковљевић, професор групе предмета из области српске књижевности и културе на Универзитету Етвеш Лоранд, представио госте овог отвореног скупа. Он је истакао дугогодишњу научну сарадњу Катедре за хунгарологију у Новом Саду и Смера за српски језик и књижевност у Будимпешти и подсетио да проф. др Ержебет Чањи дужи низ година ради на споменутој новосадској катедри и да за собом има велики број објављених научних радова из области мађарског језика и књижевности.

Идеја о изради мађарско-српског и српско-мађарског великог академског речника, рођена је пре неколико година.

"На будимпештанском ЕЛТЕ-у су већ кренули послови на изради мађарско-српског речника, док у Новом Саду посао стагнира. То и јесте један од разлога нашег доласка у Будимпешту. Ту смо и да оживимо и створимо услове да и ми почнемо рад на овом великом подухвату. Сада, када jе значајно унапређен ниво мађарско-српских политичких односа, када за Србију и Мађарску српски и мађарски језик нису само језици националних мањина, повећана је потреба за великим речником. Речници треба да се заснивају на сарадњи српског и мађарског народа, како би на најбољи могући начин приказали лексички фонд говорног језика два народа", рекла је професорка Чањи.

Гошћа из Новог Сада је истакла велику потребу за новим српско-мађарским и мађарско-српским великим речником, која је настала после распада Југославије и осамостаљивања српског и хрватског језика. Кадрови, услови и компетенција, према њеним речима, у Србији постоје, међутим потребна је и финансијска подршка.

Две научно-образовне институције, новосадска и будимпештанска, иницирале су пројекат. Мађарска страна је рад на мађарско-српском речнику већ покренула, а српска држава се, у улози финансијера, још није огласила. Оба речничка смера биће састављена у дигиталној форми, док ће штампани примерци углавном служити у репрезентативне сврхе.

Др Александер Урком је присутнима објаснио теоријску, али и практичну страну израде речника.

"Мађарско-српских речника је било и раније. До данас је издат већи број мађарско-српских речника, међутим велики речник још не постоји", истакао је др Урком.

Према његовим речима, речнике су најпре састављали ентузијасти, а касније лингвисти, лексикографи, што се види по садржају и квалитету речника. Говорио је, такође, и о дефиницијама речника, њиховој класификацији, о томе шта је све потребно да се зна и уради како би се један речник саставио, а указао је и на превазилажење вековне, историјске форме штампаног речника и на увођење електронске форме речника.

Он је представио уређивачки тим актуелног речничког пројекта и стратешког партнера - издавачку кућу Академија киадо, од које је откупљена лева страна, односно мађарски део речника. Основна база на коју се гради речнички садржај мађарско-српског речника је мађарско-немачки речник. Трајање пројекта је четири године.

Након научног дела програма, др Драган Јаковљевић представио је песника Симона Грабовца, изводима из његове биографије и досадашњег стваралаштва. Осим што пише поезију и што је до сада објавио 12 песничких збирки, Грабовац се већ деценијама бави и театром. Крајем осамдесетих година основао је Интервентну трупу Форгов. Био је уредник и селектор Малог позорја, које је, са колегама, трансформисао у Интернационални фестивал алтернативног и новог театра Инфант, 1995. године, чији је сада програмски директор. Уредник је и аутор концепта Новосадског летњег фестивала. Приредио је четири зборника Стратегије новог театра. Поред књижевне, бави се и позоришном критиком, а посебно алтернативним и новим театром.

Поезију је, како је рекао, почео да пише као ђак, а са позориштем се повезивао кроз богат позоришни програм седамдесетих и осамдесетих година у бившој Југославији. На Малом позорју у Новом Саду гостовале су позоришне трупе из свих југословенских република, које су у својим представама говориле о суштинским стварима, које се тичу људског живота и егзистенције. Ове представе су биле веома популарне и окупљале су велики број гледалаца из земље и иностранства.

"Посећујући представе и ја сам се заинтересовао за овај тип театра и почео да радим на Фестивалу. Моја љубав према театру траје још увек. Радио сам као продуцент, уметнички директор, драматург и организатор", рекао је Грабовац.

Међутим, све то време није престајао да се бави поезијом. Прошле године, овај веома плодан песник објавио је своју дванаесту збирку под називом Ложа, коју је овом приликом представио и прочитао неколико својих песама.