Милутин Миланковић овековечен у Кливленду

Церемонија посвећивања бисте је почела у 13.30 сати по локалном времену, на плацу број 32 уздуж Булевара Мартина Лутера Кинга у граду на ушћу Кајахоге у Ири. Освештали су је Његово преосвештенство епископ источноамерички Иринеј и парох Саборног храма Светог Саве у Парми отац Драгослав Косић, јавља за Програм за дијаспору РТС-а Иван Калаузовић Иванус.

Осма по реду у Српској културној башти у Кливленду, скулптура првог српског доктора техничких наука подигнута је залагањем почасног конзула Србије у Охају Алекса Маческог и Вукмана Кривокуће из Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону МСП. У говору током церемоније, Мачески је најавио постављање још једне (женске) бисте наредне године, за коју је у Башти већ припремљено место.

Гости из различитих крајева Сједињених Америчких Држава дошли су да увеличају овај догађај, који је уприличио и наступ Српског мушког хора "Косово", док је проф. др Бранимир (Барни) Симић Главашки (Симић-Главашки), физичар, добитник "Пупинове награде", подсетио окупљене на значај рада Милутина Миланковића.

Миланковићу ће друштво под крошњама буковог и храстовог дрвећа правити Никола Тесла, Петар I Карађорђевић, Стеван Мокрањац, Петар II Петровић Његош, Михајло Пупин, Вук Стефановић Караџић и Милева Марић (Ајнштајн). Пет од укупног броја бисти у Башти Србије у Кливленду, укључујући и Миланковићеву, обликовао је Иван Фелкер, академски вајар из Ниша, добитник многих домаћих и међународних награда.

Милутин Миланковић је остао упамћен по својој теорији климатских промена (Миланковићеви циклуси) и капиталном делу "Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба" из 1941. године, које важи за једно од највећих у домаћој науци. Знан је и по реформи јулијанског календара, а у част астрономских открића кратер на тамној страни Месеца, кратер на Марсу и астероид носе његово име. Такође, Миланковићев портрет од 2011. краси новчаницу од 2000 српских динара.