Пишталов "Тесла" пред словеначком публиком

Повод овом гостовању је изазлазак из штампе другог издање књиге Владимира Пиштала Тесла, портрет међу маскама на словеначком, у издању угледне издавачке куће Модријан. Прво издање се за две године распродало, а ова кућа је издала и Пишталове књиге Миленијум у Београду и Венеција, пише у саопштењу ИК Агора.

Писац је у разговору са читаоцима у Љубљани говорио о роману о Тесли, али и и о свом новом роману Сунце овог дана:писмо Андрићу. Преводитељица Ђурђа Стрсоглавец питала је аутора о односу биографије и романа, о живљењу у две културе и о односу према хумору у његовом делу. Неки од коментара словеначких читалаца на крају вечери покренула су питање утицаја традиције београдског надреализма у Пишталовом делу.

Подсетимо, Пишталов роман Тесла, портрет међу маскама у Србији је остварио незабележен успех - након НИН-ове награде, и Награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу, већ низ година једна је од најпродаванијих књига на нашем тржишту, ушла је у читанке за основну школу и гимназију, објављена са успехом у свим бившим југословенским републикама. Преведен је на: енглески, македонски, словачки, мађарски, руски, румунски, чешки, словеначки, шпански, бугарски, а сада и турски језик. Објављен је и као звучна књига и на српском и на енглеском. Српско звучно издање је прочитао глумац Петар Божовић.

Најзанимљивија и најјаснија прича о Тесли, досад испричана

Свет се мање променио од Платона до Теслиног рођења него од Теслиног рођења до његове смрти. Тешко је не бити фасциниран причом о историјском искораку од хомерског гуслара до летења на плавом зраку енергије - за само један људски век!

Овај роман комбинује фреску и икону, сагу и интиму. Теслина биографија је надахнута хроника једне од највећих промена у људској историји, у неколико земаља, на два континента. Повест о Тесли је прича о повести епохе. Метро испод града и рекламе на крововима, његова су дела. Чаплинов скитница Шарло је подсећао на њега кад је копао ровове. Федерсен, Фриц Лангов господар Метрополиса, је опет - био он. Луди научник са његовим калемовима у филму о Франкенштајну је био он. Беспрекорно обучени аристократ са залисцима кога је играо Бела Лугоши је, по својој елеганцији и маниру, био он. Зар није он, пре Бретона, ослушкивао геомагнетски пулс Земље? Зар није Орсон Велс плашио људе његовим зракама смрти?

Пред читаоцем је, дакле, најубедљивија биографија јединог громовника међу људима.

Владимир Пиштало (1960) је један од најзначајнијих сав­ре­мених срп­ских приповедача. Међу његова најпознатија остварења спа­дају по­ет­ске прозе Сликовница, Манифести, Ноћи и Крај века, збирке прича Витраж у сећа­њу, Приче из целог света и романи Миленијум у Београду и Тесла, портет међу маскама, за који је добио Нинову награду. Недавнио је изашао његов нови роман Сунце овог дана:писмо Андрићу.

Поред ових дела, Пиштало је и аутор две необичне литерарно-биографске књиге -Александриде, бајковите повести о животу Александра Маке­дон­ског, и новеле Корто Малтезе.

Живи у Америци где предаје светску и америчку историју на универ­зи­тету у Вустеру, Масачусетс.