230 година Српске цркве у Великом Семиклушу

Xрам у Великом Семиклушу посвећен је Успењу Богородице, једном од највећих хришћанских празника, као успомена на уснуће Богородице и њено ycпење ка небу.

Света литургија је почела у 10 часова уз присуство многобројних верника из Великог Семиклуша. Празник су увеличали протојереј ставрофор Маринко Марков, архијерејски заменик Епархије темишварске, протонамесник Слободан Вујић из Парца и ђакон Миодраг Јовановић. Чтецирали су Давид Аднађ и Марко Радић. Својим милозвучним гласовима за певницом појао је Хор православне цркве Велики Семиклуш.

Отац Маринко је својом беседом пренео молитвени поздрав архијереја владике Лукијана позвавши вернике на саборност и слогу, и истакавши том приликом добар пример који пружају верници из Великог Семиклуша и њихов парох Дина Чоков. После заамвоне молитве обавио се трократни опход око храма уз читање јеванђеља и молитва.

У 17 часова почело је вечерње и чин резања славског колача које су заједничком молитвом служили протојереј ставрофор Огњан Плавшић, протонамесник Милорад Остојин, умировљени протојереј Васа Жупунски, јереј Радослав Стојковић, румунски прота семиклушког намесништва Маријан Подереу и протонамесник Дина Чоков, уз присуство многобројних верника из Великог Семиклуша и околине.

У име Семиклушана, који су у овој јубиларној години сви били кумови, колач су резали председник Црквеног одбора Драган Јовановић, српски посланик Славољуб Аднађ и чтеци Давид Аднађ и Марко Радић. Кумство које је припадало свим Србима из Великог Семиклуша преузела је вокална група „Бисери". Пyтeм беседе отaц Милорад Остојин упутиo је поруку благословеним речимa „да није било Мајке, не би било Сина, и да није било Сина, не би било спасења".

Потом је уследила додела захвалница за допринос. Протонамесник Чоков је прво истакао трудбеништво посланика Савеза Срба у Румунском парламенту Славољуба Аднађа око цркве и парохије и његову преданост православљу. Приликом уручења, посланик Савеза Срба у Румунији Славољуб Аднађ је истакао „да није ништа више урадио него своју хришћанску дужност", након чега је поручио да је дужност сваког хришћанина да гради најпре Цркву Христову у својој души, потом да је зида за своју заједницу. Да би били добри верници, према речима Аднађа, потребна је јака вера и здрава црква као институција.

Захвалнице су потом уручене дугогодишњем председнику Црквеног одбора Драгану Јовановићу, Црквеном хору, Зорану Петрову и постхумно дугогодишњем тутору и стубу српске заједнице Велимиру Перину, коју је прихватио његов син Зоран Перин. Захвалница је насловљена и на председника општине Велики Семиклуш Дануца Грозеу, у чије име је преузео потпредседник општине Раду Асафтеи. Отац Чoков је посебне и биране речи упутио присутном председнику Савеза Срба у Румунији Огњану Крстићу, чија разборитост и слух за потребе и захтеве Срба омогућавају несметано функционисање српског живота у Румунији.

Према бележењу Љубомира Степанова, насељавање Срба у торонталској равници у којој се својом лепотом уздиже Велики Семиклуш, збило се након доласка породице Јакшић 1464. године, а ојачано је када је кнез Павле Бранковић населио око 50.000 српских душа диљем Баната после 1481. године.