Петру Пајићу у част

„Све је мотив за песму. Само она не сме да закасни јер слика тренутак заноса, љубав, сећање на завичај, родољубље" речено је у подсећању на дело Петра Пајића које су организовали писци окупљени око Удружења књижевника Десанка Максимовић и управа Српске националне академије.

После минута ћутања, о ставовима песника преминулог у Београду почетком августа говорио је Живко Церовић.

„Петар Пајић говорио је и писао о улози песника и његовом положају у савременом свету, о српском издаваштву и песми без читалачке публике. Пајић је српски Рилке, али је иза њега остало и осам прозних књига, углавном прича али и неколико радио драма, бројне рецензије. Пријатељи и публика ће га памтити и као аутора емисија из културе, али и уредника Другог програма Радио Београда", рекао је Церовић.

О свом друговању са Петром Пајићем говорила је Катарина Костић, дугогодишња председница Удружења књижевника Десанка Максимовић у Торонту.

„Песме Петра Пајића познатије су од њега самог. Цитирају се његова Србија на робији и многе друге за које је 2014. добио и награду која носи Десанкино име. Са Петром сам заједно путовала од Француске 7 до Косовске Митровице на међународне књижевне сусрете које носе име Лазара Вучковића. Незаборавни су ти сусрети,  а били су и дирљиви јер је увек било и пуно школске деце док су песници надахнуто говорили о Косову. Сваке вечери, после званичног програма, седела сам са Петром Пајићем и Слободаном Ракитићем а они су, као прави представници ваљевских и београдских боема, понекад благо цинично говорили о књижевности и савременом свету", рекла је Катарина Костић.

На песничкој вечери посвећеној Пајићу његове стихове су говорили Тијана Петровић, Зорица Мишић, Владимир Стјепановић и Радован Гајић.