Само музика и ништа више

Марко Ђорђевић ради као гостујући предавач на бостонском Берклију, најчувенијем музичком колеџу на свету, на којем се, између осталог, изучава џез музика.

Члан је Drummers Collective и води постбоп - фусион састав Свети.

Недавно је уврштен у књигу The New Face Of Jazz, којој су тема најзначајнији џез музичари нашег времена.

Важи за најцењенијег српског бубњара и сваке године са пријатељима Василом Хаџимановим и Бранком Тријићем у оквиру групе Трио Свети наступа на неколико концерата у Србији.

Пре вечерашњег концерта на беогрдаском Калемгдану, Трио свети је наступао у Лесковцу.

Ђорђевић наглашава да публика у унутрашњости врло добро зна шта је добра музика.

"Наша музика обилује импровизацијама, а импровизација је заправо спонтана композиција. Људи реагују на наше стремљење да на цени у том аутентичном моменту направимо нешто лепо. Лепо за нас и публику. Пре пар дана смо свирали пред пуном салом лесковачког позоришта. Људи у унутрассњости су жељни доброг музичког програма и сјајно реагују кад чују нешто квалитетно и другачије" каже Ђорђевић.

За вечерашњи наступ Тро Свети су спремили нека изненађења за публику

"Сјајни млади басиста Петар Крстајић свираће половину концерта са нама. Намера нам је и да представимо три млада и јако талентована саксофониста и једног трубача. Свако од нас ће одсвирати по неку ставр са нама. Сви ти музичари су из Београда, па је изводљиво да их представимо као младе узданице српског џеза на вечерашњем концерту".

Према његовим речима, нема неког нарочитог амбијента за џез музику у Србији, иако су на сцени присутни јако талентовани млади музичари.

"Има више младих талентованих џез музичара у Србији у односу на време када смо Васил и ја почињали средином деведесестих година прошлог века, али и мање места где би они могли да покажу своје умеће и таленат. Андрија Гавриловић, Огњен Готовчевић, Растко Обрадовић, Лука Игњатовић су млади формирани музичари. Избор места на којима се свира добар џез у Београду па и у Србији је сужен и тако се сужава могућност да они покажу шта знају. Можда је Bitef Art Cafe представља један од ретких простора који је отворен за слободније музичке правце" казао је Ђорђевић.

Он напомиње да је легална свирка у клубу у Њујорку практично немогућа.

"Закони су такви, да се људи на различите начине довијају како би свирали у клубовима. Није све "на бело", што би се рекло" каже Ђорђевић.

Наш цењени бубњар делује на неколико платформи у Њујорку.

"Пре свега учествујем у неколико музичких пројеката. Мој бенд Свети и даље функционише. Верујем да ћемо пети албум снимити на јесен. Имам бенд Take off collective са Норвежанином Оле Матисоном. Са њима стварам изазовну музику која је чиста импровизација без композиције. Компонујемо на лицу места. Свирам и у бенду Џастина Маленца који свира француску хорну. Понедељком и уторком сам у Бостону, где предајем на Берклију..." каже Ђорђевић.

Врхунски уметник саветује млађе колеге како постати музичар и опстати на сцени:

"Љубав је најважнија за моменат у којем неко постаје музичар. Љубав према музици и вера у себе. Што се тиче опстанка, парадигма се стално мења. Економија је увек другачија. Важно је да музичари преломе да ће живети само од музицирања. То их чини максимално професионалим. Свирати, предавати, радити транскрипције. Не заносим се мишљу да ћу икада постати богат" истиче Ђорђевић.

Његова страст осим музике је и трчање.

"Уживам да трчим 10 километара од Косанчићевог венца, где станује моја мајка до Бањице, где ми станује женина мајка. Мени је то лепа траса. Трчаћу ускоро "маратон детињства" око локација у Београду где је моја породица живела годинама уназад", кажао је Ђорђевић.