На извору Ловнице - манастир

Ловница је задужбина српског краља Драгутина Немањића, који је управљао североисточном Босном. Предање каже да је манастир сазидао на месту где је "лов ловио".

Манастир је саграђен пре 1301. године, када се први пут помиње у истраживачким списима ловничке прошлости. Верује се да назив манастира потиче од речи "ломно", што је старо име за навиљак или пласт сена. У доба турске владавине, у близини манастира налазила се важна комуникација долином Спрече ка Сарајеву, па су манастир због тога разуздани освајачи често пустошили. 

Тих првих деценија турске власти у Босни, страдала је не само црква манастира Ловница, него и бројне страре грађевине.

Када је обновљена Пећка патријаршија 1557. захваљујући Мехмед-паши Соколовићу, који је за патријарха поставио свог брата Макарија, наступио је период обнове манастира и цркава.

Други запис где се Ловница помиње, датира из 1577/78. године када је започео живопис црквених зидова, тада најпознатији сликар у Српској православној цркви, пећки монах Лонгин.
Фреске у Ловници живописао је најцењенији сликар тог доба, па се може закључити да је ктитор ловничке цркве био изузетно захтеван и дарежљив.

И један псалтир који се налази у манастиру Житомислићу у Херцеговини, преписан је у Ловници и свеодчи о повезаности овог манастира са осталима, широм српског духовног простора.

У Другом светском рату горели су и кров цркве и конак манастира Ловница. После Другог светског рата Ловница је обновљена, и 1979. године када су се окупиле монахиње потпуно је обновљен манастирски живот.

Ловница је некада била само имање суседног манастира Папрача, који је удаљен од Ловнице свега десетак километара.

Сада су то два засебна манастира који су темељи духовности и православља - правог слављења Бога, још од пре доласка Турака, од далеке прошлости све до данас.

Манастире свакодневно походе, поред верника са наших простора и велики број избеглих за време ратних деведесетих.

У манастиру Ловница и Папрача затекли смо Веру Радић и њеног супруга Мирка, који живе у Шведској. Родом су из Сарајева и почетком рата у Босни избегли су у ову скандинавску земљу, где Мирко ради као универзитетски професор, а Вера као економиста у државној железници.аке године за годишњи одмор долазе у Републику Српску и посете манастир на Озрену, Острог и још понеки манастир у Босни и у Србији.