Преображењска ликовна колонија у Темишвару

Настављајући традицију добре сарадње између Савеза Срба у Румунији, асоцијације Арте и Миодрага Миће Јакшића, председник Савеза Огњан Крстић је на свечаном отварању колоније подвукао ту димензију успешне сарадње, не скривајући задовољство величанственог окупљања.

У пријатној атмосфери у Савезу речи је упутио и генерални конзул Републике Србије Владан Тадић нагласивши улогу Конзулата у успостављању веза и повезивању уметника, уједно поделивши искуство пријатног боравка са присутнима. Председник Матице исељеника Србије Миодраг Мића Јакшић бираним речима је описао плодну сарадњу на пољу уметности између Србије и Румуније рекавши да је ово искорак у односу на претходне колоније подизањем лествице на виши ниво уметности, посебно упутивши епитете организационим подухватима Савеза Срба и његовом председнику Огњану Крстићу.

Пријатно вече раскошног отварања употпунили су звуци ВИС Генерација и богато послужење.

Уметност се на колонији осетила као емоцијa којa тече реком имагинације. Пабло Пикасо би то исказао као уметност која је посуда за долазеће емоције са свих места и из свих предела. Преображењска ликовна колонија је управо свом снагом преображавала унутрашњи свет аутора из различитих земаља. Препуно је све било супротних боја, које су се грациозно суочавале изазивајући ефекат распламсане маште и имагинативног путовања. Попут олује у природи, и овде су уметничка дела неконтролисано дражила чуло вида посматрача.

Оживљавајући инспирацију на платну, реминесценцијом поп-арта уз помоћ апстрактног експресионизма, италијански сликар Валерио Тонинели, који долази из престонице Тоскане Фиренце, познате по инспиративним крајолицима, рекао је да и украсно окружење у Савезу проналази надахњујућим за стварање његовог дела у изради Брод Полифем. Сликари из Италије нарочито су оставили свој аутентични израз кроз сликање, посебно они који су склони исказивању задивљујућих и романтичних италијанских предела.

Координаторка ликовне колоније Дана Петков овом приликом примила је и наше уметнике из Румуније, сликаре Адријану Илин Томић и Исидору Стојанов, као и вајаре Николу Поповића и Константина Грангуреа.

Вајар нефигуративних скулптура Никола Поповић, коме је естетски утисак на први поглед најбитнији, вичним рукама клесао је и правио своју тродимензионалну дрвену скулптуру. Том приликом, Поповић је истакао да он оживљава апстрактну уметност из сопственог резервоара инспирације.

Адријана Илин Томић је исто тако „заробљена" у свету апстракције. На њеном платну боје су тражиле друге боје, док се она препустила атмосфери у башти Савеза да је одведе до скривених места њеног унутрашњег света.

"Не вршим скицирање пре сликања. Не планирам од самог почетка шта ћу насликати. Све зависи од емоција и куда ме оне носе. Дајем бојама слободу, па оне сугеришу сваки следећи корак, следеће форме и боје које ћу користити. Вероватно ако поново дођете да ме посетите наредних дана, нећете више ништа препознати на овој слици", говори уметница која експресивно преноси своје емоције.

Уметничка дела остала су Савезу Срба у Румунији као сведочанство једне тишине мисли и музике вида.