Дашак духа детињства

Крај Теслине родне куће у Смиљану протицао је поточић. Као сасвим мали, Никола би бацио гранчицу у њега, гледајући како је снага воде носи.

Када му је било пет година, успео је да из обичног комада дрвета грубо истеше један котур и кроз точак провуче дрвце у облику вретена и то би поставио у воду у поточић на два рачваста кочића. Када је водена струја поточића почела да покреће точак, радости малог Тесле није било краја.

Овај експеримент он је касније понављао безброј пута и сатима би посматрао свој изум.
Тих првих дана свог живота Теслу су занимале природне појаве, те силе природе које покрећу његове играчке. Та прва запажања сигурно су била драгоцена искуства за будућег великог научника.

Од раног детињства Тесла је волео јуначке народне песме и молио мајку Ђуку да му казује те стихове. Многе од њих, пре посласка у школу, мали Никола научио је напамет. Одушевљавао се јунаштвом Милоша Обилића, Љутице Богдана и Марка Краљевића, па је себи од неког штапа издељао сабљу и махао њоме кукуриштем и по осталим усевима и у башти коју је брижно неговала мајка Ђука. Остављао би тако праву пустош иза себе. Када би га мајка због те штете грдила, Никола се правдао да је својом сабљом у руци скидао окупаторске "турске главе".

Тај осећај за правду Тесла је наследио од оца проте Милутина, који се, у тадашњим часописима, као аутор многих текстова из Лике, потписивао као Правдицев.