Статус Срба у суседним земљама ускладити са међународним конвенцијама

"То је посебно важно учинити у Хрватској, Македонији, Црној Гори и Албанији", рекао је Кривокућа на данашњој седници Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону.

Он је рекао да је Србија трајно заинтересована да се српске заједнице у дијаспори развијају у складу са међународним конвенцијама, а да Срби престану бити дискриминисани и присиљени на асимилацију због националне и верске припадности.

Саветник премијера Србије за регионалну сарадњу Владимир Божовић истакао је да је очување националног и културног идентитета од кључног значаја за Србе који живе ван Србије. Он је у осврту на стање српских заједница у окружењу истакао да су Срби у Федерацији БиХ /ФБиХ/ у посебно тешком положају, јер имају проблеме у остваривању свих права.

Божовић је додао да је тешка ситуација и у Црној Гори, као и у Хрватској.

"Од 2002. до 2013. године у Хрватску се вратило само око 12.000 Срба. Тек 2.000 од 15.000 српске деце у Хрватској уче на матерњем језику, а Срби су изложени свакојаким харангама", рекао је он.

Божовић је навео да Срби у Словенији немају статус националне мањине, иако је српска заједница која броји 65.000, знатно већа од италијанске, која је добила тај статус.

Према његовим ријечима, српски језик се губи у основним школама у Македонији, а у Румунији се двојезичност задржала само у натписима насељених места где живе Срби.

Он је нагласио да је положај Срба у Мађарској углавном добар, али да се тамо јавља проблем финансирања пројеката српске заједнице.

Говорећи о Републици Српској, Божовић је истакао да су односи Србије и Српске нераскидиви и да су заједно и "у вољи и у невољи".

"Недавно смо били у Градини да покажемо да заборава нема и неће бити, већ да ћемо чувати сећање на наше жртве", поручио је Божовић и додао да се нада скорој реализацији пројекта државног меморијалног комплекса у Београду.