Сећање на патријарха Павла

На трону Светога Саве, патријарх Павле устоличио се 2. децембра 1990. године, као четрдесетчетврти патријарх Српске православне цркве.

Мада је на месту духовног поглавара Српске православне цркве дошао у поодмаклим годинама (рођен је на Усекованије главе Св. Јована Крститеља 11.09.1914. године), обишао је многе епархије у земљи и иностранству. Служио је свете архијерејске литургије у Канади, Америци, западној Европи, Русији, Аустралији. Топла реч његове проповеди, као великог духовника, остала је трајно у срцима правславних верника од Чикага до Камбере.

Био је велики поборник међурелигијске сарадње, па је имао честе сусрете са представницима Римокатоличке цркве и Исламске верске заједнице.

Покушавао је својом боголиком суштином и великим ауторитетом, који је поседовао, да уразуми светске моћнике да спрече крваве ратне сукобе на подручју Југославије па је зато посетио и Белу кућу у Вашингтону и седиште Уједињених нација у Њујорку.

Саосећао је са патњама прогнаних јер је и сам, као дете, био избеглица из Славоније у Другом светском рату. Неко време радио је и као вероучитељ деце избеглица.

Патријарх Павле, као дете избеглица, школовао се у Тузли, Сарајеву, Београду. Као ђак тузланске Ниже гимназије дружио се са будућим писцем, Мешом Селимовићем.

Патријарх Павле уживао је велико поштовање Руске православне цркве, па је тадашњи руски патријарх Алексеј дошао у Београд за време НАТО бомбардовања и служио, заједно са патријархом Павлом, Свету архијерејску литургију испред Храма Светог Саве на Врачару.

И ових дана у Манастиру Раковица, где се налази његов гроб, верници стоје у реду да му се поклоне. Патријарх Павле, као човек светачке димензије остао је надахнуће за све нас - симбол скромности, једноставности, побожности, страсни учитељ духовности - наш духовни родитељ.

Нама, који смо били његови савременици, показао је да је једини достојан пут на овом свету да мењамо нашу несавршеност и да тежимо да будемо бољи и да тај изазов следимо до краја. И данас, у ове дане његовог упокојења, као да нам са трона Светог Саве поручује: Чувајмо се нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди. Будимо људи.

Изнад хумке Патријарка Павла, чији је живот "истина и мудрост" и данас лебди тихи лахор речи - "све што имам дајем Вама и благослови Боже наслеђе своје".