Мило Ломпар о судбини српске националне и културне егзистенције

Велика сала цркве Васкрсења Христовог у 2. бечком округу, била је премала да прими заинтересоване госте, међу којима је био велики број бечких интелектуалаца, аутора и стваралаца, али и много младих, заинтересованих чланова Друштва и студената, јавља Просвјета.

Међу гостима је био и изасланик Владике Андреја, архијерејски заменик, отац Крстан Кнежевић, као и представник амбасаде Србије у Аустрији, саветник Срђан Јовановић. Скуп је поздравио отац Михајло Смиљанић испред цркве Васкрсења Христовог.

Професор Ломпар одржао је изузетно предавање у којем се одмерено и аналитички посветио судбини српске националне и културне егзистенције после распада Југославије, историјском и културном развоју нашег народа на Балкану, као и бројним узроцима и последицама тренутног положаја Срба у Европи.

Бројни гости су са великом пажњом пратили предавање, а после бурног аплауза, почела су да пљуште разноврсна питања радознале публике. Највећи део тицао се управо положаја Срба у расејању, односа са матицама, неговању културе сећања на страдање српског народа у ХХ веку, али и Његоша, Црњанског, Андрића, улоге наше литературе у очувању "српског становишта" и потреби неговања српског језика у дијаспори.

Професор Ломпар је љубазно одговарао на питања, која су се највише бавила "духом самопорицања", лаком и брзом асимилацијом Срба у дијаспори и потребом за супротстављањем таквим процесима.

Председник Просвјете, проф.Срђан Мијалковић, који је водио програм и био модератор дискусије, подсетио је на бројне пројекте и активности Просвјете у Аустрији које, како је рекао, примером и делом управо активно третирају теме о којима се овде говорило и показују да се добро организовани и промишљени програми могу квалитетно спровести и допринети очувању нашег националног идентитета.

Присутни су се подсетили и на успешне пројекте Друштва, на Парк Дијане Будисављевић, Изложбу и јавни час о Јасеновцу, Српске новогодишње концерте, али и бројне трибине и културне догађаје, па и Просвјетину школу српског језика, која улази у четврту годину рада.

Професор Ломпар похвалио је рад Друштва и организацију, истичући да је међусобна сарадња врло важна, али да би у свему томе већа подршка наше државе била од пресудне важности.

Тиме би се велики напори људи у расејању подигли на виши ниво и добили на значају у контексту изградње заједничког идентитета и културне политике, без обзира на тренутне препреке, границе и тешкоће које из тога произилазе.