Одбор за дијаспору о жртвама геноцида и Холокауста

Седницу је сазвао мр Иван Костић, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону, који је, са Миодрагом Линтом, замеником председника Одбора, дао уводне напомене.

"Ово је историјски дан за ово здање Народне скупштине јер се први пут одржава оваква седница, која ће подсетити сав српски народ  на наша страдања која смо доживели у 20-том веку. До сада се кроз институције није довољно водило рачуна о српским жртвама у 20. веку, о страдању српског народа у Јасеновцу, Јадовну, Пребиловцима, разним српским стратиштима...Ми се надамо да ће формирањем Одбора за дијасопору и Србе у региону у новом сазиву Народне скупштине Републике Србије та тема доћи на дневни ред и да ћемо кроз законске норме учинити све да институционализујемо овај проблем", рекао је мр Иван Костић.

Председник Одбора мр Иван Костић је најавио да ће на једној од наредних седница бити размотрена питања која се односе на Декларацију о почињеним злочинима у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима, увођење дана сећања на страдање Срба, увођење симбола који ће подсећати на страдање Срба, успостављање Меморијалног центра. 

Потпредседник Народне скупšтине Верољуб Арсић је рекао да је неопходно да сви дају свој допринос у спречавању прекрајања историјских чињеница о жžртвама Другог светског рата, јер би то представљало нови злочин.

У име Владе Србије скупу се обратио Владимир Божžовић, саветник председника Владе за регионалну сарадњу и односе с еврским заједницама, који је нагласио да Влада активно учествује у заšштити културе и сећања на жžртве Холокауста и најавио отварање Држžавног меморијалног комплекса. Он је истакао важžност усвајања Предлога декларације о почињеним злочинима у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима.

О важности културе сећања подсетио је историчар Миле Бјелајац.

"Друштво које занемари културу сећања на један квалитетан начин стално је осуђено да понавља историјске грешке и да се у политици понаша, дозволићете, наивно. Дакле, живимо у реалном свету и култура сећања не треба да буде нека врста окова. Ако могу као историчар скромно да напоменем, на нама исторуичарима јесте да негде што утемељеније реконструишемо шта је стварно било и који је стварни размер жртава. Није добро ни додавати ни одузимати прошлости. Југославија је била два пута земља помирења, па се о неким жртвама ћутало или се није на време, кад је било много више сведока и кад је постојала могућност, говорило", рекао је, изеђу осталог, историчар Миле Бјелајац за Програм за дијаспору РТС-а.

Присутнима су се обратили и генерални секретар Министарства спољних послова Вељко Одаловић проф. др Гидеон Грајф, главни историчар Института за Холокауст-Шем Олам из Израела.

Одржана је и пројекција филма Истина о Јасеновцу.

Седници су присуствовале многобројне високе званице, представици верске и академске заједнице, дипломатског кора и невладиног сектора.