Предавања у Кракову о култури и језику Срба у Мађарској

На позив Института за славистику Филолошког факултета Јагелонског универзитета у Кракову, у тој установи гостовали су професори Смера за српски језик и књижевност Универзитета Етвеш Лоранд (ЕЛТЕ) из Будимпеште и неколицина њихових студената.

Доц. др Александер Урком је том приликом, на једном од најстаријих европских универзитета, одржао предавање на тему Велики српско-мађарски и мађарско-српски речник, у којем је публику упознао са техником и методама у састављању модерних двојезичних речника. Након што је представио основне типове речника и историјски развој српско-мађарских лексикографских издања, детаљно је описао основне полазнице у изради двојезичног речника, на које се изворе треба ослонити приликом прикупљања и селекције лексичког фонда српског и мађарског језика, које су главне фазе у састављању речника и који ниво компетенције чланова лексикографског тима је потребан да будући речник буде квалитетан и широко употребљив.

Наслов научног предавања које је у Кракову одржао његов колега др Драган Јаковљевић, била је: Пештанске године Матице српске. Повод за овај тематски оквир је 190. рођендан најстарије културне и научне установе српског народа, која је основана у Пешти 1826. године. На тај начин је у Кракову, где се српски језик и књижевност изучавају у оквиру самосталног студијског програма, обележена ова значајна годишњица српске и европске културе. Предавач је изложио детаљнију анализу културолошких процеса у Угарској током 19. века, с посебним акцентом на српску заједницу и полувековно функционисање Матице српске у Пешти. Подсетио је и на најзначајније личности културне и друштвене сцене тога доба и њихов допринос стварању српске културне и материјалне баштине у мађарској престоници: Саву Текелију, Михаила Витковића, Теодора Павловића, Јована Хаџића, Георгија Магарашевића, Јакова Игњатовића, Јована Суботића и друге.

После предавања, професоре и студенте из Будимпеште је, у друштву лекторке за српски језик на универзитету у Кракову Александре Томић, примила проф. др Бајцар Новак, заменица директора Института за словенске језике Јагелонског универзитета. У пријатељском разговору, домаћини и њихови гости су разменили искуства која су до сада стекли бавећи се научним радом на двема сродним институцијама. Обострано је закључено да су проблеми веома слични, а своде се на сталну борбу за већи број студената, коју у традиционалном недостатку институцијалне подршке из Србије, није лако водити. Дотакнута је и поражавајућа чињеница да је Србија једина земља у Европи која не учествује у финансирању лектора свог језика на страним универзитетима, без изгледа да се нешто на том пољу промени, што само по себи говори о незаинтересованости надлежних у Београду да се у европским центрима очува и популарише учење српског. Отуда не изненађује чињеница да су многе катедре, смерови и лекторати српског језика у Европи угашени за само неколико година. У Пољској их за сада има неколико, али је њихов положај веома ослабљен управо из споменутих разлога.

Руководиоци краковске и будимпештанске установе, договорили су се о наставку сарадње кроз конкретне облике, који ће подразумевати размене посета професора и студената, учешће у креирању садржаја научних часописа и позиве на научне скупове. Сличне разговоре водили су и студенти два универзитета, који својим идејама већ учествују у креирању и реализацији сарадње високошколаца и професора српског језика и књижевности из Будимпеште и Кракова.

Лекторка Александра Томић је госте из Мађарске потом упознала са културним знаменитостима Кракова, који је у једном периоду пољске историје био њен главни град. Ужим градским језгром доминира управо Јагелонски универзитет, који је основан 1364. године и један је од најстаријих активних универзитета у Европи.