Да се сећања не забораве

Присутне је поздравила Тања Радојевић, председница Српског културног друштва, пожелевши свима лепо и пријатно вече. Програм је водила Виолета Алексић, књижевница и новинар. Одабране стихове из наведене збирке читао је Предраг Обровић, вероучитељ у средњој музичкој школи у Крагујевцу. Катарина Јеремић из Будимпеште је отпевала неколико српских традиционалних песама.

О књизи је говорила проф. Светлана Матић из Беча, истакавши да је овакву збирку могла да напише песникиња која воли људе.

- У овом отуђеном свету, где је љубави и разумевања све мање, овакве песме имају места у српској књижевности. У песмама нема филозофирања, све је јасно, без потребе да се чита између редова. Написана у народном духу, онако како мисли и говори народ, збирка песама има посебну вредност. Као на броду, песникиња плови морем живота, враћа се у детињство и младост, у свој завичај. Воли своју ћерку Тању и унуку Кристину и саветује да не забораве свој завичај, Београд и Калемегдан, чиме показује своју велику приврженост матици Србији и свом народу. Сећа се успомена из родног краја, кога носи у срцу, истакла је Матићева.

Мирослава Радојевић је присутнима читала песме Наши дани, Пут у непознато, Тешко време,  Успомене и друге.

Промоцији су присуствовали многобројни културни посленици из Цириха, Минхена, Штутгарта, Будимпеште, челници СПКД Просвјета - одбор у Цириху, многи песници и писци из Немачке и Швајцарске и представници медија.

Наши дани

Не може нам време ништа

док је звонки глас у нама,

док се црном оку твоме

ја радујем годинама.

Не може нам време ништа,

у њему су наши дани

и као благо највеће

у души су сачувани.

Не брини се ти за сутра

док у дому има нас,

наши дани, наша јутра,

у љубави су нашли спас.

Наши дани, у венама нашим,

ко зрак сунца снагу носе,

на јастуку ове ноћи

помешајмо седе косе.

Мирослава Радојевић