Срби – грађани света

И ова сениорска организација и њен оснивач поштују Гандијево начело - Нека ми кроз кућу струје све културе, али да ме ни једна не одува....

Снежана Бошковић успела је да од градске управе Торонта добије бесплатан простор у једној месној заједници за суботња дружења њених сениора, организовала бројне излете, попусте за одлазак у позориште и на концерте. Убедила је власти да су пензионерима ради лакшег споразумевања и интеграције неопходни и бесплатни часови енглеског језика.

Каже да је, иако сама не припада такозваној старој емиграцији, управо од њих добила највећу помоћ, подршку и савете. Тако су уследили и бројни семинари. Познати кардиохирург др Миша Дробац држао је предавања о кардио обољењима, др Десанка Крстић о усамљености и депресији, адвокат Драги Зекавица о овлашћењима и тестаментима.

Пројектима за српске сениоре конкурисала је код канадских федералних и покрајинских власти и добијала средства. Покренула је СОС телефон на коме су волонтирали српски пензионери, објавила именик са телефонима српских лекара и зубара, али и информацијама ко прави најбољу питу, ко испоручује ћевапе код кога се може наручути славско жито. За те пројекте од канадских званичника добила је повељу и Елизабетину медаљу.

Своје сениоре водила је на готово све српске пикнике од Милтона преко Ватерлоа до Нијагариних водопада, али и на Крембери фестивал и имање на коме се прави чувени канадски јаворов сируп.

У ирском Музеју наслеђа Монтгомери ин српски пензионери представили су националну кухињу и тадашњу министарку дочекали са хлебом и сољу.

Снежана Бошковић добро познаје и обилази своје сениоре. Заједно смо посетиле Веру и Станка Перезића. Он је, до рата, у Сарајеву био секретар Академије наука, а она очни лекар.

Вера уз смех прича да је, на 30 степени, била вишеслојно одевена а Станко је, после низа перипетија, са собом у Канаду донео 60 кг тешку статуу Афродите. Тако и она, окружена љубављу и ведрином овог пара, живи канадске имигрантске године.

Шта је следеће? Снежана каже да је Торонту потребан српски старачки дом (све њихово је већ овде), али и српски читалачки клуб при канадским јавним библиотекама у чијим фондовима данас има просечно 700 наслова на српском и дупло више, тачније 1500, у библиотеци Северни Јорк.