Дани дијаспоре у Лопарама

Манифестација Дани дијаспоре је званично почела 26. јула, а незванично и фактички дан раније свечаним уручењем кључева породицама Лазић и Ракић. У име Удружења Мајевичана у Швајцарској, које је финансирало градњу кућа овим породицама, кључеве је уручио потпредседник овог удружења Стојан Стевановић, уз присуство чланова управе овог удружења: Саве Митровића, Ђоке Шакотића и Миодрага Лукића, који нам и шаље извештај о овом догађају.

Породице Лазић и Ракић су, поред још стотињак, остале без својих домова у прошлогодишњим поплавама, а Удружење Мајевичана је решило да им помогне јер су се саме побринуле за грађевинско земљиште.

Дани дијаспоре је манифестација замишљена да једном годишње окупи исељење Мајевичане у родном крају, па све више Мајевичана планира своје годишње одморе тако да последњу седмицу јула проведу у родном крају да би присуствовали овом догађају.

Још увек недостаје заобилазни пут око Лопара, да би се главна улица могла затворити за саобраћај тако да цело место буде укључено у манифестацију, па се за сада одржава у црквеном дворишту и Центру за културу и информисање у Лопарама.

У оквиру Дана дијаспоре, у црквеном дворишту одржана је друга по реду Ракијада, где је било изложено тридесетак различитих врста воћних ракија.

У другом дану манифетације посећена је фабрика Ђокић метал у Мачковцу. Радислав Ђокић из мајевичког села Миладићи је са дванаест година отишао у Швајцарску. Тридесет година касније отворио је фабрику за прераду метала у родном крају. Он свој годишњи одмор проводи у родном крају, најчешће радећи раме уз раме са својим радницима. Ове године је отворио врата свог предузећа за све заинтеростоване, припремио вечеру и како доликује српском домаћину угостио све оне који су дошли да виде чиме се бави.

Увече је отворена изложба слика насталих на Мајевичком ликовном сабору који већ осам година за редом организује проф. Миладин Лукић. Петнаест академских сликара стварало је седам дана у живописном крајолику у галерији која се налази под врхом Бусија. Захваљујући академском сликару Миладину Лукићу, пореклом из Горњег Прибоја код Лопара, ова се манифестација већ осам година одржава баш у његовом родном месту. Он није заборавио родно огњиште, па се након деценија избивања вратио да родном крају остави задужбину у виду галерије и ликовног сабора који је утемељио.

Након изложбе слика премијерно је одиграна комедија И да сам паметан полудио бих, књижевника Миодрага Лукића. Први пут је изведена у децембру 2006. у Српско-швајцарском позоришту Дуга у Ветингену (Швајцарска) и спада у комедије које обрађају свакодневницу наших људи у иностранству.

Миодраг Лукић је Мајевичанин који живи у Швајцарској и један је од оснивача Удружења Мајевичана у Швајцарској. Аутор је једанест романа: Луди Вјетар - Сербиан Гиголо, Студио Европа, Рањени Вук, Судбине, Хијене, Рањени вук 2. , Месо, Фока, Ајдук, Пробисвијет и Наличје раја, као и двадесетак драма: Банкарка или лаж наша насушна, Круна краљице лепоте, Печат језика, Видовњак Ђока и паразити, Педеститис, И да сам паметан полудео бих, Одлагање живота, Гастарбајтер, Ајнштајнова жена, Едукована жена, Звезде дна, Господар никако да додје, Нећу кући, Идеална жена, Браћа из ти лепе, Савршен мушкарац, Повратна карта, Љубавник у мрежи итд....

Манифестација је завршена 28. јула представљањем часописа Дијак и наступом СПКД Просвјета из Лопара. Дијак је часопис за језик, књижевност и духовност и излази два пута годишње од 2012. године. Часопис уређују: Немања Миловановић, Слободна Јовић и Марко Томић, а издавач је Центар за културу и информисање у Лопарама. СПКД Просвјета је настављач истоименог друштва основаног 1902. године и већ годинама вредно ради на очувању српске културе и традиције.