Баштина у опасности!

Шта угрожава баштину, какву штету је национална баштина претрпела у ратовима, а колико је страдала због незнања и немара. Ко су људи који се боре да заштите културна добра и сачувају их за будућност. У Београду, 17. маја у Етнографском музеју организован је јавни разговор под називом "Баштина у опасности". Придружује се и Зајечар 18. маја, јавном трибином у Народном музеју у том граду.

Настанак светиња српске православне цркве и баштине српске државе, документовано се може пратити од раног средњег века до данашњих дана. Непрекинути низ споменика током векова потврђује историјски значај простора Косова и Метохије.

Пећ је 1284. постала средиште српске архиепископије премештањем из манастира Жича, а проглашењем пећког архиепископа за патријарха и Призрена за престоницу српског царства, Метохија је постала средиште српске средњовековне државе. У Метохији се налазио или и сада постоји највећи број српских манастира, ту су Пећка патријаршија, Високи Дечани и Богородица Љевишка, саграђени у 13. и 14. веку.

Током своје дуге историје, српске светиње су биле изложене нападима разних освајача, опстале су и у вековима османске власти, али, нажалост, не и после разарања 1999. године.

Од тада до данас уништено је 150 српских цркава, само у мартовском погрому спаљено је, разорено и озбиљно оштећено 35 православних храмова, од којих 6 из прве категорије, из 13,14. и 15. века, од којих су неки на листи светске културне баштине.

Такво разарање није било инцидентно, реч је о организованом и континуираном уништавању споменика културе са циљем да се потпуно затре сваки траг о постојању хришћанске цивилизације и српске баштине на Космету.

Међународна заједница не успева да макар обезбеди локалитете на којима су порушене светиње, албанска стручна јавност ћути солидарисана са својим политичким елитама, а држава Србија, са минималним буџетским издвајањима за културу, и бројним мањкавостима у области заштите културне баштине, суочава се са проблемом на читавој својој територији.

Ако томе додамо све чешће виђен, потпуно банализован однос према наслеђу, кроз прилагођавање споменика културе тржишту забаве и туризма, а све зарад наводног ослобађања терета прошлости и окретања будућности, иза којег стоји јасна економска рачуница, постаје јасније да ризик за српску културну баштину, осим ратних разарања, природних катастрофа и елементарних непогода, представља, не мање погубан, немар и недовољна и неадекватна заштита.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 13. април 2026.
13° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом