Јавно мњење о питањима дијаспоре

На основу пресека тренутног стања, сазнајемо да би већина анкетираних Срба, и других држављана Србије који живе ван њених граница, тачније 56,9%, врло радо својим донацијама помогла обележавање значајних јубилеја у Нишу, док 81,5% испитаних сматра да се ни у Србији, ни у дијаспори дела на матерњем језику не читају у мери довољној да би се он сачувао. Слично је и са нашом народном традицијом, за коју само 32,6% верује да је она у свету очувана.

Предност извештавању српских медија из расејања, у односу на вести медија у Србији, даје 66,3% учесника у анкети, а 64,3% у другој анкети тврди да дијаспора није у довољној мери информисана о догађајима у Србији. Интернет је средство информисања којем пажњу поклања ~67,3% грађана са ове и са оне стране границе, а прате га родбина и пријатељи као другопласирани комуникацијски канал са ~21,1%, док је телевизија на трећем месту са ~11,5% удела у одговорима.

Да припадници дијаспоре треба да буду пуноправни судионици политичког живота Републике Србије потврђује 79,6% испитаних, те потребу за постојањем Министарства за дијаспору изражава 74,3% анкетираних, а за увођењем могућности за гласањем путем интернета 85,7%.

Да је живот лакши ван граница Србије, него унутар њих, верује 78,6% посетилаца, притом нема потврде да сви они живе у матици. Из земље се најпре емигрира због лоше економске ситуације (72,5% одговора), затим због неповерења у државне институције (26,4%), а тек онда због професионалног усавршавања (1,1%).

Ипак, 60% одговора посебне анкете подупире веровање да већина наших људи у иностранству планира да се једног дана врати у домовину, а најчешћи разлог за то је носталгија, барем према мишљењу 43,2% учесника такође посебне анкете. Главна препрека за евентуални повратак је зарада, сматра нешто више од половине анкетираних (~50,6%). Следе немогућност запошљавања у струци (~25,9%), политичка ситуација (~18,5%) и перцепција свог пређашњег положаја у дијаспори као неуспешног (~4,9%).

Дијаспора у највећој мери може допринети развоју матице својим знањем и искуством, став је 67,4% испитаника, чему у прилог иде и подршка 78,8% оних који сматрају да грађани Србије треба да се школују у иностранству. Поред тога, чак 83,8% учесника подржава образовање деце у дијаспори из уџбеника на српском језику, а 52,7% каже да би млади из расејања радо студирали у Србији.

Сарадња између домаћих компанија и пословних људи из дијаспоре не постоји, мисли 72,7% анкетираних. Истовремено, 75% се слаже да Република Србија треба да омогући дијаспори бесповратна подстицајна средства за инвестирање у матицу.

Срби у свету треба да се „држе заједно", заговара 87% учесника, и припадници дијаспоре треба да имају двојно држављанство, онда када је то законски могуће, став је 97,5% испитаних.

Дијаспора у Србију најчешће шаље новац како би помогла родбини (76,7% одговора), због осећаја националне припадности (20,5%), из тржишних разлога (1,4%) и због профита (1,4%), док из Србије својим иностраним пријатељима најрадије носи домаће прехрамбене производе (50,9%), пића (32,1%), компакт дискове, књиге, филмове и сл. (13,2%) и сувенире (3,8%). Дознаке послате из дијаспоре се углавном троше на издржавање породице (80,9%), на куповину некретнина (17,6%) и на трошкове оснивања фирми (1,5%), одговори су посетилаца сајта Канцеларије за сарадњу са дијаспором Града Ниша.

Анкете на све наведене, али и на друге теме, можете погледати и учествовати у њима на www.dijasporanis.com/ankete.