Васкрс - победа живота над смрћу

Васкрс је највећи хришћански празник којим се прославља Исусов повратак у живот - васкрсење. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти: тј. прве недеље после Великог петка.

То је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње.

Припреме за Ускрс традиционално почињу на Велики четвртак, дан причешћа. Настављају се Великим петком. Тог дана је Исус Христос, из куће првосвештеника Кајафе одведен до римског прокуратора Понтија Пилата. Он га је осудио на распеће на крсту. Исус је разапет и умро на Голготи, брду изван Јерусалима.

Свештеници у православним црквама износе црвену плаштаницу и полажу је испред олтара. До суботе увече, верници су у прилици да плаштаницу целивају. На Велики петак се не служе литургије, а то је дан строгог поста, током кога хришћани не конзумирају маст без обзира на порекло и сви се послови у домаћинству обустављају.

На Велики петак фарбају се ускршња јаја, највише црвеном бојом, која симболизује Исусову крв. Јаја се од недеље једу, поклањају и њима се куца. Прво црвено јаје које се офарба назива се чуваркућа.

Након Великог петка следи Велика субота, други дан хришћанске жалости. Тај дан је Христос провео у Хаду, те га верници обележавају у молитви и тишини. То је уједно и последњи дан недеље страдања и смрти. Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник ускрснућа.

Тако почиње недеља, први дан Ускрса. Православци у Србији се тог дана поздрављају речима Христос васкрсе, на шта се одговара Ваистину васкрсе. Недеља је дан када је Исус васкрсао. Славе се и други и трећи дан Вскрса. Иначе, цела та седмица назива се Великом, односно Страсном недељом. Православци Васкрс прослављају Светом литургијом, а католици Светом мисом.