О изборном праву и дијаспори

На округлом столу Куће правде Стразбур посвећеном изборном праву и дијаспори, Карличић је рекао да би се на тај начин повећао број држављана Србије из дијаспоре који гласају на изборима у Србији.

Он је указао да је тренутно тај број веома мали наводећи да је на прошлим парламентарним изборима гласало нешто више од 4.000 држављана Србије у иностранству.

Карличић је истакао да сматра да је бирачко право гарантовано Уставом за све држављане Србије без обзира где они живе и да то не би требало доводити у питање.

Карличић је напоменуо да је он и члан Републичке изборне комисије, али је додао да не говори у име РИК него у своје лично име.

Ђорђе Вуковић из Центра за слободне изборе и демократију рекао је да директиве Савета Европе и Венецијанске комисије показују да држављанство губи, а да пребивалиште добија на снази приликом омогућавања права гласа.

Тешко можемо да кажемо да је тренд да држављани добијају право гласа, истакао је Вуковић.

Он је оценио да постоји отворена дилема да ли само држављанство може да буде основ за право гласа.

Увек се уводе додатни критеријуму и они су различити од земље до земље. Код нас постоји критеријум пребивалишта и пунолетства, објаснио је Вуковић и додао да држављани који живе у дијаспори не могу да гласају на локалним изборима у Србији.

Осврнувши се на предлог да се омогући гласањем путем интернета за држављане Србије у иностранству, Вуковић је навео да се поставља питање због чега то право не би имали и грађани који живе у Србији.

Нама је за омогућавање електронског гласања потребна професионализација изборног апарата, додао је Вуковић и навео да тренутно у Србији постоји партијска изборна администрација и да странке на тај начин једне друге контролишу.

Вуковић је као пример навео Естонију која је одлуку о електронском гласају донела 1997. године, а у праксу је увела 2007. године.

Десет година им је требало да направе систем, истакао је Вуковић.