"Просвјета" организовала изложбу о Јасеновцу у Бечу

На отварању изложбе говорили су Регина Вониш, директорка бечког Истраживачког центра за историјске мањине, Аница Мацка, посланица у бечком парламенту и председник СПКД Просвјета у Бечу, Срђан Мијалковић, сазнајемо из Просвјете Аустрија.

Отварању су присуствовали многи представници јавног живота Беча, први секретар амбасаде Србије у Аустрији, Итана Павићевић-Јеремић, војни аташе амбасаде БиХ, пуковник Слободан Танасиловић, шеф представништва Репулике Српске Младен Филиповић, као и изасланик Владике Андреја, свештеник Ненад Михајловић који је присутнима пренео владикине поздраве и топлим речима поздравио скуп.

Регина Вониш је подсетила да је Јасеновац, најужаснији симбол геноцида фашистичке Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату. Истакла је жаљење да је овај логор још увек недовољно познат у Аустрији.

Срђан Мијалковић је рекао да је један од приоритета Просвјете неговање сећања, али и подсећање свих који су заборавили на холокауст над Србима и осталима који је током другог светског рата извршен у НДХ. За оне који о томе мало знају, овај пројекат је важан и једнак борби против заборава и нацизма.

Члан управе Просвјете Недељко Савић, иницијатор изложбе, истакао је да се од оснивања ово друштво активно бави културом сећања, а да се ове године навршава 70 година Јасеновачког пробоја, које друштво обележава овом изложбом. Он је нагласио да се у Аустрији готово ништа не зна о злочинима над Србима почињеним на Балкану током Другог светског рата, због чега је оваква изложба веома важна.

Кустос изложбе Тања Тулековић из Спомен подручја Доња Градина објаснила је да се изложба састоји од 15 рол-ап паноа на којима је објашњено шта су биле економије у саставу концентрационог логора Јасеновац.

"То су сва околна српска села, у којима су терани логораши, у ланцима, по сваком времену, без довољно хране и воде, да обрађују земљу, како би опскрбили усташе намирницама. Ова тема је специфична по томе јер су најзначајнија вербална сведочанства логораша. На тај начин је конципирана ова изложба", објаснила је она.

Просвјета је у сарадњи са представништвом Републике Српске у Аустрији направила превод текстова изложбе на немачки језик. Млади тим преводилаца, под вођством секретара друштва, Гроздане Булов, урадио је сјајан, нимало једноставан посао. Просвјета је поносна на Тамару Павлов, Нину Станишљевић, Сандру Брајовић и Зорана Симићевића. За дизајн плаката и превода одговоран је Данијел Мајсторовић из Графиком-а.

Изложба се, како је планирано, после Беча сели у Словачку и Мађарску, а постоји заинтересованост и других градова у Аустрији, Линца, Граца и Салцбурга.