Женско лице Великог рата

Након уводне речи ауторке изложбе кустоскиње мр Драгане Спасојевић изложбу ће свечано отворити амбасадор Републике Србије у Великој Британији Огњен Прибићевић и в.д. директора Историјског музеја Србије др Душица Бојић.

После октобарског гостовања у Српском културном центру у Паризу, а потом и презентовања поменуте поставке домаћој јавности у Историјском музеју Србије и заинтересовани посетиоци у Лондону ће имати прилику да се ближе упознају са почецима процеса еманципације жена у Србији пре Великог рата, као и са дугорочним последицама Првог светског рата на схватање, положај и улоге жена у друштву уопште.

Први светски рат је потпомогао женску еманципацију с обзиром на то да су жене, свих друштвених слојева и образовних нивоа, успешно преузеле све оне послове и обавезе које су, до одласка на фронт, типично обављали мушкарци. То је био један од кључних аргумената за борбу за женска права кроз читав 20. век.

У Србији на почетку 20. века, еманципација жена се одвијала у специфичним културно-историјским околностима које су утицале на спорију и тежу имплементацију промена. Процеси урбанизације и индустријализације већински аграрне земље, успоравани су ратовима за ослобођење.

Иако малобројно, градско становништво се у свему, па и у решавању „женског питања", угледало на развијеније европске узоре.

Жене из грађанских слојева друштва, одлазе на школовање, почињу да обављају високо профилисана занимања, појављују се прве жене лекари, архитекте, уметнице (Драга Љочић, Јелисавета Начић, Мага Магазиновић, Надежда Петровић итд.).

Иако у неповољнијем правном статусу (назадна схватања места жена у друштву имала су јако упориште у тадашњем Српском грађанском законику), који је био препрека економској независности, положај жена у Србији није много лошији у односу на савременице из развијенијих европских земаља.

 Премда су жене за време Првог светског рата искористиле прилику да се докажу и приближе циљу родне равноправности, улога жена у овом важном историјском догађају често је друштвено невидљива, занемаривана или подразумевана.

По завршетку рата, женски напори су заборављени и негирани, а процес еманципације трајао је неоправдано дуго. Због тога смо се одлучили да изложбом „Женско лице Великог рата" укажемо на значај ове теме, а положај жена у Србији пред почетак и за време трајања рата учинимо видљивијим и мање подразумеваним.

Различита лица жена учесница Првог светског рата, њихови различити положаји и ангажмани су представљени кроз 4 идеала - типска модела, на два фронта деловања: жена код куће - грађанка и жена са села, и жена директна учесница ратних сукоба - војник и припадница санитетских мисија.

Темом су обухваћене, како анонимне припаднице женске популације тако и позната и мање позната женска лица која су учествовала у Великом рату попут најодликованије жене Великог рата Милунке Савић, добровољке Гвозденог пука, Софије Јовановић, Ленке Рабасовић, црногорских хероина, Василије Вукотић и Милице Миљанов и многих других.

Такође изложба описује и допринос бројних припадница страних медицинских мисија: француске, руске, швајцарске и других земаља, међу којима се бројношћу и утицајем издваја британска мисија. Својим доприносом у оквиру британске мисије посебно су се истакле др Елси Инглис, др Елизабет Рос, затим Евелина Хаверфилд и Леди Луиз Маргарет Леила Вемис Пеџет- познатија као Леди Пеџет, упамћене по импозантном хуманитарном раду и прикупљању помоћи за Србију и наравно Флора Сендс, познатија као „српска Енглескиња", која је најпре била болничарка, а потом и официр српске војске.

Ауторка изложбе је кустоскиња мр Драгане Спасојевић, док је поставку дизајнирала кустоскиња Изабела Мартинов- Томовић.

Изложба се реализује у сарадњи са Амбасадом Републике Србије у Великој Британији и Српском кућом у Лондону, а уз подршку и покровитељство Министарства културе и информисања Републике Србије. 

Отворена је до 1. фебруара 2015. године сваког дана осим недеље од 12 до 20 часова, док је суботом радно време Српске куће у Лондону од 14 до 18 часова.