Вуку Караџићу од кумановачких ђака

Приредба је почела Вуковом химном, а програм су припремили ученици шестог и осмог разреда ове школе, уз учешће и дела ђака из нижих разреда. Изложени су и ђачки радови, скуптуре и цртежи са Вуковим ликом.

Присутнима се обратила директорка школе Надица Петровска изразивши задовољство што се обележава овако значајан јубилеј.

"Жеља нам је да одамо почаст великану и зато су ученици припремили ову скромну манифестацију. Ученици су израдили скулптуре из глине, и сликали портрете Вука Караџића. Рецитаторске и драмске тачке су на македонском и српском језику. Велики људи никада не умиру. Остављају дела и записе који се памте вековима. И заслужују не само памћење, већ и достојно обележавање. Ми се скромном приредбом придружујемо обележавању јубилеја овог великана српског језика и културе", истакла је директорка Надица Петровска.

Осврт на живот и дело великог филолога, реформатора српског језика, сакупљача народних умотворина, припремиле су ученице осмог разреда - Стефанија Стојова, Романа Младеновска, Александра Шутевска и Ангела Цветковска. Посебно је истакнут значај писања првог речника српског језика..

Ученици су рецитовали делове умотворина, мудрости које је Вук сакупљао за живота. Солидним познавањем српског језика оставили су добар утисак на публику, јер треба имати у виду чињеницу да у тој осмолетки са именом српског рефортматора, већ шесту годину нема редовне наставе на српском језику.

Подсећања

У поменутој кумановској школи, наставу на српском наставном језику последњи су похађали основаци - Ненад Љубисављевић и Марија Бранковић. Они су остали уписани као последњи „српски ђаци", који су 2008. завршили осми разред у школи са именом Вук Караџић. Тада је, њиховом „малом матуром на матерњем", у овој школи званично стављена тачка и на наставу српског језика у Куманову.

Јер, првачића, а и свих осталих, више нема. Годинама потом више није уписан ни један једини ученик за наставу на српском језику. А у школи наставници истичу да је проблем - општи, смањује се број ђака и за наставу на македонском језику. Тако је ове школске године уписано свега шест ђака првака.

Срби, наравно деле невеселу судбину и са осталима и у Куманову, где је све мање деце у школама уопште, али своју децу уписују у одељења са наставом на македонском језику.

Одолевајући стихији данашњице, у граду у коме је, по званичним статистичким подацима, десетак хиљада Срба, у школи са именом реформатора српског језика Вука Караџића, после многих деценија, већ шесту годину нема више ученика у одељењу на српском језику.

Но, руку на срце и ови ученици који похађају наставу на македонском језику, заједно са својим наставницима, остали су верни и сећањем да су макар следбеници богате просветне, духовне и културне прошлости српске књижевности, једном истакнутом просветитељу, ствараоцу, песнику Вуку Караџићу.