Ал' се некад добро јело...баш

У Србији у средњем веку није било кукуруза, кромпира, паприке, а о чоколади да и не говоримо. То ипак не значи да је трпеза наше властеле била сиромашна, напротив. Кнежева јагњетина у млеку, госпарска шареница, богумилска салата или пак прасе Светог Марка, Расткова крушка, византијски хлеб и карамел крем, били су део јеловника српске краљевске гозбе.

„У средњем веку се сва јела, све ђаконије износе истовремено. У првом реду су ту колачи, сушена меса, вина, различите врсте воћа, а нашом поставком доминира инсценација дворца од марципана. У средњем веку марципан је веома скуп, наравно због шећера који вреди као злато, а владар да би импресионирао своје сатрпезнике бира посебно колаче којима жели да покаже да је богат, да он то може да плати и да то његова кухиња може да направи", каже Тамара Огњевић, историчар уметности и аутор изложбе.

У средњовековној Србији јео се и хлеб, једноставно пприпремљен, о чему сведочи део погаче из 12. века конзервиран у пожару који је избио на локалитету Рас Градина.. Хлеб се пекао у црепуљи, плиткој, глиненој посуди која се може видети на фрескама у српским манастирима, на којима се види и прибор за јело.

„Наше виљушке које излажемо на изложби „Гозба", и практично их први пут приказујемо српској јавности су заиста звезде изложбе, баш због урбане легенде која кружи, а то је да смо ми у средњем веку, кад смо били моћни, јели златним виљушкама. Ове виљушке, највероватније из 13. века, нађене се у реону манастира Сопоћана, на тлу прве државе, самосталне Немањићке. Видимо фреске, из припрате Сопоћана, где смо се ми први пут срели са необичном представом на којој видимо чак две врсте виљушака од којих су оне са два зупца идентичне са овим садашњим", каже ауторка изложбе.

Имали су српски витезови и своју брзу храну, крсташки моћни хлеб панфорте, нешто налик данашњој интегралној бонжити, који је могао трајати и по пола године, а јео се тако што се намакао у вино.