Вече посвећено реформатору српског језика

Амбасадор Србије у Аустрији Перо Јанковић, у поздравном говору, рекао је да је Беч у прошлости био веома важан град за Србију, јер су у њему живели најзнаменитији српски научници, уметници, књижевници.

Односи Аустрије и Србије, како је истакао, пролазили су кроз различите фазе, били су комплексни, развијени и добри, али и турбулентни.

Професор на Одсеку за славистику бечког Универзитета Гордана Илић-Марковић је подсетила да је Вук у Бечу живео више од пет деценија, уз многе друге значајне Србе.

Много тога сећа на деловање Вука у Бечу, указала је она, подсећајући на његов гроб који је споменик под културном заштитом, али и табла испред његовог стана и од пре пар година биста у Институту за славистику.

Вук је, према њеним речима, имао снагу и истрајност да од језика који се говорио направи књижевни.

Председник Вукове задужбине Босско Сувајџић говорио је о значају Вука Стефановића Караџића, указујући да је објавио народне песме, чиме их је увео у светску књижевност.

Многе његове песме, како је казао, преведене су од стране низа значајних имена светске књижевности, попут Гетеа, али И Јакоба Грима.

Вук, међутим, подвукао је Сувајџић, не би, као оснивач мондерне српске културе, успео у остварењу својих делатности без помоћи цензора Аустро-угарске, Словенца Јернеја Копитара, а њихов сусрет представља прворазредни догађај за историју модерне српске културе.

Он је оценио да Вуково дело представља значајан пројекат европеизације српске културе и културе славенских народа са Балкана.

Вукова задужбина, поводом актуелних годиссњица објавила је, према његовим речима, више књига "Вукову преписку", "Даницу", као и "Српска усмена народна баштина".

Књигу "Српску усмену народну басстину", која је издата на немачком језику, представила је уредница издања Мина Ђурић, асистент на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Она је рекла да је књига издата пред Сајам књига у Београду и да је сада у Бечу по први пут представљена у иностранству.