Спомен-обележје у Будиму чувар сећања на срушену цркву

Акцију подизања споменика реализовала је Самоуправа Срба у Мађарској, а чин освећења обавио је епископ будимски Лукијан, уз саслужење свештеника ове епархије.

На свечаности су тим поводом говорили потпредседник Мађарског парламента Јанош Латорцаи, српски представник у Мађарском парламенту Љубомир Алексов и архијерејски заменик отац Војислав Галић. У име наше матичне земље, на значај овог догађаја указао је Верољуб Арсић, потпредседник Народне скупштине Републике Србије.

"Цркве у српској култури и духовности нису само религијска места, већ су оне увек биле и места која су спајала породице, где су се људи међусобно дружили, венчавали, али и сахрањивали. Због свега тога, црква има посебно место у животу нашег народа. Сада се налазимо на месту где је раније била српска православна црква, у Будиму, која је срушена. Подизање овог споменика указује на то да је Мађарска веома свесна места које Срби заузимају у мађарској историји и култури. Сматрам да би Мађарска била сиромашнија да у њој нису живели Срби. У томе видим жељу мађарске државе да помогне подизање овог спомен-обележја", рекао је Арсић.

Црква Светог Димитрија у будимском насељу Табан, које је било претежно настањено Србима, вековима је била једна од првих по значају у Будимској епархији. При крају Другог светског рата тешко је оштећена, али је ипак постојала могућност да буде обновљена. Међутим, тадашња комунистичка власт је одлучила да је сруши 1949. године поводом 70. рођендана руског диктатора Стаљина.

После тог догађаја пештанска црква Светог Георгија остала је једина српска богомоља у Будимпешти. Иста судбина задесила је и српско насеље Табан, на чијем месту се сада налазе градски парк и саобраћана петља.

У уметничком делу програма приређеном поводом откривања споменика, наступили су хористи Српске гимназије Никола Тесла у Будимпешти под диригентском палицом професорке Оливере Младеновић-Мунишић, дует Тара и Лана, хор Славистичке катедре Универзитета ЕЛТЕ и глумци Српског позоришта у Мађарској Милан Рус и Јосип Маториц.