Леилино музичко поетско вече

Александра Леила Јелић је рођена у Шапцу, а од своје треће године живи у Љубљани. Још у школским данима почела је да се бави писањем. Данас је продуцент у "Друштву словенских писатеља". Нато бомбардовање и страшна догађања у Србији 1999. године дотакла су душу девојчице. Кроз поезију је почела да тражи одговоре...

„Увек сам писала... Поготово 1999. године. Ти текстови се нису отварали до 2012. године када сам их пронашла и схватила да су ми драгоцени. Проследила сам их пријатељима уметницима, који су ме наговорили да издам књигу. Пошто се то десило после 13 година, добила је то име. Писана је пре два "краја света", уз бомбардовање Србије у 1999. години и у тешкој 2012. години. Врло је лична, почела је као моја интимна преписка...", каже ауторка.

Песме су писане на српском језику, који се увек неговао у Леилиној породици.

„У мојој породици српски се очувао из практичних разлога. Када смо били мали, родитељи су нас довели у другу државу и нису желели да нас погрешно уче језик тако да је српски увек остао са нама", искрена је Леила.

У Србији није била од 2002. године, па каже да се јако радује враћању на родно тле.

„Наступићу са групом Вентолин, а Предраг Ивановић из те групе је и лекторисао моју поезију. На исти дан у Друштву Словенаца Сава у Београду, одржаће се презентација прве антологије писаца досељеника и мањина у Словенији, коју сам организовала ове године у Друштву словенских писатеља", каже Леила.

Питамо за планове...

„Моји планови на подручју продукције усмерени су на организацију једног од већих књижевних фестивала у Словенији. Пишем нову збирку. Музика се такође ствара, али за албум ће ми бити потребно још неколико година. Сада је моја фасцинација писана и одржана реч", закључује Леила.