Канадски Срби обележили стогодишњицу почетка Великог рата

Уз присуство исељеника који живе у Отави, али и других Канађана, на скупу су говорили амбасадор Србије у Канади Михаило Папазоглу и последњи амбасадор Канаде у бившој Југославији Џемс Бисет.

У програму је видео линком активно учествовао и историчар, уредник и професор Срдђа Трифковић, који дуго живи и ради у САД.

Амбасадор Папазоглу изнео је, између осталог, примере српско-канадских веза у Првом светском рату у коме су две земље биле на "истој страни историје, на правој страни".

Он је подсетио да је млади Србин-добровољац, Душан Ђоновић, био прва жртва у Првом светском рату 1914, а да је један Канађанин, Џорџ Прајс, страдао само два минута пре примирја којим је рат окончан 1918.

Пре 30 година (1984) на згради Торонто универзитета у којој се изучава медицина постављена је бронзана спомен-плоча у част лекара и болничарки који су били добровољци у Србији током Првог светског рата. Слично обележје постоји и у Београду.

Амбасадор Џемс Бисет за агенцију Бета рекао је да "са жалошћу можемо констатовати да и данас, 100 година после крваве кланице у Великом рату, свет није много напредовао".

"Велике силе које данас креирају међународну политику нису научиле да спорове решавају мирнодопским средствима, о чему и ових дана сведоче трагичне цивилне жртве у Украјини, на Блиском истоку и другим жариштима у свету", казао је Бисет.

Канадски дипломата открио је да је још у детињству чуо за Србију и српске војнике.

"Мој отац и стриц били су млади канадски добровољци који су се борили на фронтовима у Француској и Белгији, обојица су били рањени, али су преживели. Касније, евоцирајући ратне успомене, често су помињали Србе и Србију. Савезници у Великом рату врло много дугују храбрим српским војницима", закључио је Бисет.

Срђа Трифковић изнео је историјско-политичку анализу генезе узрока и тока Првог светског рата и говорио о покушајима ревизије и писања квази-историје у неким земљама Запада.

Скуп у Отави организовало је Друштво за очување српске баштине основано 1993. године, предвођено једним од оснивача, дугогодишњом активисткињом у локалној заједници, канадском Српкињом Радмилом Свон.