"Бранково коло" наградило Петра Милошевића

Жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Владимир Јагличић и Марко Ковачевић једногласно је донео ову одлуку, саопштено је из Бранковог кола.

Међу досадашњим добитницима награде "Бранко Радичевић" налазе се песници: Вјачеслав Купријанов (Швајцарска), Филип Танселен (Француска), Насо Вајена (Грчка), Никита Данилов (Румунија), Валериј Латињин (Русија) и Керол Ен Дафи (Велика Британија) и Бабкен Симоњан (Јерменија) и Славомир Гвозденовић (Румунија).

Награда "Бранко Радичевић" свечано ће бити уручена Петру Милошевићу на 43. Бранковом колу, које ће трајати од 5. до 15. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду, у знаку 190. годишњице рођења Бранка Радичевића.

Песник, прозни писац, критичар, историчар књижевности, антологичар и универзитетски професор, Петар Милошевић рођен је 3. марта 1952. године у Калазу, у близини Будима (Мађарска).

Поред поезије и неколико романа, написао је и бројне есеје, огледе, студије и анализе из области српске, југословенске и мађарске књижевности.

Одрастао је у породици која има дубоке српске корене Мађарској.

Био је први главни уредник "Српских народних новина", јединог недељног листа Срба у Мађарској.

Захваљујући Петру Милошевићу, једно време је излазио и "Алманах" поменутог листа. Пре тога био је уредник у "Народним новинама" и "Невену".

Један је од покретача књижевног часописа "Глас" који је излазио у Будимпешти. Налази се међу оснивачима "Задужбине Јаков Игњатовић".

У сарадњи са Српским позориштем у Мађарској остварио је и неколико представа.

Аутор је дела: "Сентандрејски типик" (песме), "Наћи другог" (роман), "Лондон, Помаз" (роман), "Ми же Сентандрејци" (роман), Битка за Сулејмановац" (роман), "Вебсајт-стори" (роман), "Тиња Калаз" (роман), "Огледи и критике" (о књижевности Срба и Хрвата у Мађарској), "Поезија апсурда" (студија о Васку Попи), "Од десетерца до хипертекста" (књижевне студије), "Данас, јуче, прекјуче" (скице и есеји о нашој књижевности у Мађарској).

Приредио три антологије: "Где нестаје глас", "На другој обали", "Будилник". Уредио и хрестоматију "Сеоба Срба".

Написао неколико сценских комада: "Авала експрес" (препеви Томажа Чеха и песме Петра Милошевића), "Матурски састанак" (песме Петра Милошевића), "Чудо у Текеленијануму" и "Едит Пјаф".

Поезија и проза Петра Милошевића кореспондирају са прошлошћу колико и са ововременошћу, наводи се у образложењу жирија и додаје да креативна природа песника и прозаисте Петра Милошевића свој стваралачки немир упошљава интересовањима и за теме које носе и модерни знак епохе, попут рокенрола, на пример, у бури непревеле младости у другој половини двадесетог века.

Мисионар и чувар баштине, свестран и вредан аутор, Петар Милошевић носи духовну заставу северног географског белега Срба, која се, жива, кроз снагу матерње речи његовог дела, не може и неће угасити, навео је жири.