Сјај и беда - живот са Великим ратом

У емисији Космо, продуцента Дејана Судара и уреднице Вере Марјановић, емитован је прилог о изложби у аустријском дворцу Шалабург о Првом светском рату. У разговору за емисију, куратор изложбе Петер Франц,  говорио  је о темама и табуима непознатим широј аустријској јавности, уз објашњење да Срби нису кривци за почетак рата.

У једној од просторија биле су и униформе зараћених страна, могао се видети и српски војник.

„Видимо једно од оружја из атентата. Често ме питају да ли је баш овим оружјем извршен атентат. Ја на то увек кажем да је свеједно које је оружје коришћено у атентату, јер ми желимо да покажемо како је један атентат постао разлог за почетак рата. Код нас је често представљано како је због атентата на Франца Фердинанда избио Први светски рат. Но мора се јасно рећи да то није истина. Тај атентат је искоришћен као мотив за рат од стране политичара и војске у Бечу, како би остварили оно што су већ дуго планирали, тј. казнену експедицију против Србије.

Атентат на престолонаследника често се тумачи као агитација и умешаност српске владе. Али, већ у јулу 1914. године, у Бечу се знало да то није била истина, него да је то било дело атентатора у име велике словенске идеје, а не дело српске владе.

Ево једне интересантне приче. Крајем маја 1914. године новине су писале да Србија унапређује односе са Аустро-Угарском и да жели отварање конзулата у разним градовима, и да ће у Бечу бити отворен Генерални конзулат.

Имамо две занимљиве фотографије које показују хапшење једне особе у Сарајеву. Интересантно је да показују идентичну сцену. На једној на дну пише: „Бацач бомбе Гавриловић", а на другој стоји „Убица Гаврило Принцип након атентата је одведен од стране полиције". Једно мора да је нетачно. Али, у овом случају, обе ствари су неистините. Али, и то показује колико је тај атентат инструментализован, јер је на слици неко сасвим други, види се како је преко новина и медија преношен у јавности.

Овде имамо ванредна издања новина која показују растућу динамику и напетост непосредно пред почетак рата. Овде је ултиматум Аустро-Угарске Србији, који са српске стране није био и није могао бити прихваћен због начина на који је формулисан.

Овде су једне новине које неколико дана касније пишу. „Биће рата!". И тако се поручивало преко новина на овој страни до делимичне, па преко потпуне мобилизације, а онда је дошла објава рата.

Први светски рат је био први пропагандни рат, тако да изложба касније показује настанак лажи кроз пропаганду. Та лаж се ширила и кроз објаве у новинама, па је у Келну објављено: „Црквена звона су морала звонити". Онда је та вест кренула по свету. Објављено је у новинама Ла Матин и Тајмс, где је речено да су свештеници били кажњавани јер нису дозволили да звона звоне. На крају су једне новине цитирале да су свештеници били обешени наопако у унутрашњост звона и да се њима ударало о звона. То је била пропагандна лаж и ми показујемо како је настала.

Први светски рат је био први тоталитарни рат. То значи да је њиме покушано да се обухвати читаво друштво: мушкарци, жене, млади и стари, али као што овде видимо, и деца", каже Петер Фриц, куратор изложбе.