У Загребу обележена годишњица мартовског погрома

"Погром који се 2004. десио на Косову и Метохији није никакав реваншизам него нова фаза деловања великоалбанске политике", рекао је директор приштинског Народног музеја Бранко Јокић, на трибини коју су организовали Вијеће српске националне мањине града Загреба и амбасада Србије у Хрватској.

Протојереј-ставрофор Слободан Лалић, загребачки парох и директор Опште српске православне гимназије "Кантакузина Катарина Бранковић" нагласио је да се из назива КиМ избацује део Метохија зато што означава црквени посед и тако показује вековно присуство СПЦ на КиМ где јој је било и седиште у Пећкој патријаршији.

Он је подсетио да је Пећка патријаршија, уз манастире Високи Дечани и Грачаница и цркву Св. Богородице Љевишке у Призрену стављена на листу УНЕСКО-а.

Саветник у амбасади, Душан Вујовић, подсетио је на размере уништавања од 1999. године, укључујући и насиље из 2004.

Према подацима од 1999. укупно је уништено 155 културних споменика, 250 гробаља и 6.750 надгробних споменика. У насиљу 2004. побијено је више десетина, а рањено више стотина људи, док је 4.000 Срба протерано, а 800 кућа спаљено.

Присутнима су се обратили и амбасадор Србије Станимир Вукићевић и етнолог Мирјана Менковић, саветник у београдском Етнографском музеју, која је говорила о процесу обнове уништених српских културних споменика на КиМ.

Трибини су присуствовали српски посланик у Сабору и председник Српског народног вијећа Милорад Пуповац, председник Српског културног друштва "Просвјета" Чедомир Вишњић, председник Српског привредног друштва "Привредник" Никола Лунић, као и већи број мањинских активиста, активиста српских организација и личности из јавног живота.

Трибине поводом годишњице насиља над Србима на Косову и Метохији прошле седмице су одржане у Слатини и Вуковару у организацији генералног конзулата Србије у Вуковару и заједничког већа општина из Вуковара, односно српске мањинске самоуправе у Слатини.