Између Запада и Балкана

Сваки почетак је тежак, а јунаци романа Иванчице Ђерић, како се каже у награђеној књизи "Несрећа и стварне потребе", суочени су са доживотним почетком.

Они су емигранти, људи који су напустили земљу са осећањем да им је животна прича насилно прекинута у тренутку када је требало да добије пун облик. Канада им је пружила бројне могућности да се баве својом свакодневицом, али им је у душама проклијало балканско семе које се развило у разне облике несреће.

„Мој се живот одвијао 20 година на овим подручјима па наредних двадесетак у Канади, тако да је једноставно немогуће избећи спој та два свијета, та два система, два начина размишљања, те двије културе. Зато мислим да су сви моји романи и сва моја проза коју пишем, заправо преслике једног и другог начина бивања" каже награђена књижевница.

Кроз приповедање о југословенској цртачици стрипа, Уни, чију је каријеру зауставио рат 1992. године, Ђерићева је испричала потресну и сурову причу о усамљеним људима који живе у раскораку између два света, Запада и Балкана. Ни промена перспективе није им помогла да изађу из зачараног круга сталног промишљања рата и земље која више не постоји.

„Ја мислим да је најтежа ствар у вези са злочином и са злом његова асполутна баналност, то колико је свакодневно присутно, и колико је у свима нама" каже Ђерић. "Многе ствари које су се подогађале на овим просторима су биле незамисливе а сада су нажалост веома замисливе. Ми сада имамо то искуство и можда је то и најтужније - да нам је потпуно јасно да је то само корак од нас."

Тему распада бивше Југославије, доминантну у њеним романима, ова списатељица сматра универзалном колико су то и приче о авганистанским талибанима или америчком југу, јер се у било који историјски оквир могу ставити свима разумљиве људске приче.

О томе како је живот у Канади одредио њено писање, говорила је у време једног од својих боравака у Београду.

„Мислим да је живот у Канади одредио неку моју тематику. Ја се бавим животом људи који су напустили ову земљу, ове просторе, просто због тога што је то нешто што видим у свакодневном бивању" објашњава Иванчица Ђерић. "Такође ме је живот у Канади одредио технички, занатски. Посао којим се ја бавим захтева прецизан исказ пошто се бавим писањем документације за једну софтверску компанију."

За писца је, сматра Ђерићева, најважније да не лаже али и да не приповеда острашћено о осетљивим темама. У њеним романима и зло и мржња отупљују од горког хумора и искрености, која ће кад тад свет довести у равнотежу.