Преминуо Милојко Мајк Вучелић

Милојко Мајк Вучелић, амерички инжењер машинства српског порекла, пројектни менаџер НАСА васионске мисије "Аполо 11", умро је у САД у 82. години живота, саопштила је његова фамилија.

Милојко Вучелић је рођен 1930. године у Гарешници у тадашњој Краљевини Југославији, садашњој Хрватској.

Дипломирао је 1954. године на Машинском факултету у Загребу.

Неко време је радио за "Мерцедес-Бенц" у Немачкој, а 1956. године на позив рођака преселио се у САД са 50 долара у џепу, како је касније причао.

Тамо се запослио у фабрици авиона "Цесна", а 1962. у компанији "Норт aмерикен авиејшн", која је сарађивала с НАСА, у којој је радио као пројектант уређаја за спасавање пилота из авиона пресретача Ф-104 Старфајтер и стратешког бомбардера Б-58 Хастлер.

Од самог почетка учествовао је на програму "Аполо", а најупамћенија је мисија "Аполо 11", у оквиру које је у јулу 1969. човек први пут ступио на Месец.

Рад на програму Аполо започео је као инжењер, да би у периоду од 1966. до 1978. био директор у НАСА центру у Хјустону, где је био задужен за отклањање свих грешака до којих би могло доћи током лета, па је добио надимак „менаџер за проблеме".

Познато је да је био против авионских врата на капсули „Аполо". Сматрао је да би боље решење била врата која се отварају експлозијом. Ту своју идеју тада није могао да реализује, што је довело до непроцењивог губитка. Живот је изгубила цела посада „Апола 1" током пробног лета, јер није могла да отвори врата.

За рад на пројекту Аполо добио је више награда и признања. Учествовао је у успешном спасавању посаде „Аполо 13", и од тадашњег председника Никсона 1970. године примио највише америчко цивилно одликовање - Председничку медаљу слободе.

Учествовао је и у програму прве америчке орбиталне свемирске станице - Скyлабу, лансираној 1973. године. Неишкоришћени свемирски бродови су нашли употребу у оквиру америчко-совјетског свемирског програма Аполо-Сојуз. Радио је на прилагођавању свемирских бродова за спајање са совјетским Сојузом.

Пре самог лансирања Скyлаба, 1975. премештен је у Лондон, у функцији потпредседника East West Tradea за Rockwell International Company задуженог за развој трговинских односа са земљама источне Европе.

Иако је напустио рад у НАСИ, све време је провео као специјални НАСА-ин репортер додељен Би-Би-Си-ју.

После успешне каријере у НАСИ, радио је у својој компанији Ideal Electric. Купио је готово пропалу компанију у Охају и за кратко време је учинио профитабилном.

У септембру 2009. на позив Министарства дијаспоре Владе Републике Србије заједно с колегом Славољубом Вујићем, после 30 година је посетио Београд. Одржали су предавање на Машинском факултету где су представили своја сазнања с циљем да младе људе подстакну да свој таленат примене у Србији. Одржали су предавање и у Ваздухопловном савезу у Београду.

Крајем августа у САД је умро и Нил Армстронг, човек који је први закорачио на Месец.