Изложба у Сентандреји

Изложба Српска црквена уметност у Мађарској ће бити отворена у склопу обележавања 200. годишњице прве српске учитељске школе, отворене у Сентандреји, у четвртак, 28. јуна. Поставка ће моћи да се посети у згради некадашње Препарандије у Сентандреји до 31. августа.

Изложбу организују Музеј Српске православне епархије будимске и Галерија Матице српске. Покровитељи изложбе су Министарство културе, информисања и информационог друштва Републике Србије, Покрајински секретаријат за културу АП Војводине.

Поставка обухвата 39 икона и богослужбених предмета из српских цркава у Мађарској, у одабиру Косте Вуковића, кустоса сентандрејског музеја, који су конзервирани и рестаурирани у Галерији Матице српске током 2010. и 2011. године.

Свако дело или заступљена серија надовезује се на различити сегмент српског уметничког наслеђа, указујући на још недовољно проучена питања, као и на рад појединих мало познатих сликара или сликарских радионица.

Изложба пружа слојевиту и разгранату слику српске црквене уметности у Мађарској и бројне полазне тачке за будућа истраживања.

Посебан сегмент чини представљање конзерваторско - рестаураторских радова као доприноса Галерије Матице српске заштити културне баштине Срба у Мађарској.

Изложбу прати публикација на енглеском језику са текстовима о историјском и уметничком значају предмета и збирки из којих потичу, конзерваторским истраживањима и резултатима, каталогом изложених дела и резимеом на мађарском језику, као и флајер изложбе на мађарском језику.

Иначе, Сентандреја је један од најлепших барокних градова на Дунаву, северно од Будима, а за српски народ представља почетак новије историје када су Срби у јесен 1690. године, предвођени патријархом Арсенијем III Чарнојевићем у збегу са моштима светог кнеза Лазара, настанили запустелу обалу Дунава и тиме основали прву српску насеобину и центар Велике сеобе.

На основу привилегија цара и краља Леополда Првог (1658-1705), године 1690. из некадашње Србије на просторе Угарске преселио се око 37000 српских породица. Око 8000 породица се настанило у Сентандреји.

Царским патентом Леополда Првог од 4. марта 1695. године, митрополит Јефтимије Поповић потврђен је у звању будимског епископа. Пуна титула будимског диоцезана гласи „епископ будимски, пештански, сентандрејски, стонобеоградски, сечујски, сигетски, мухачопољски".

Ови градови представљају окосницу српске православне Будимске епархије у оквиру које се развила богата меценарска активност.