"Круг" у Паризу

Бити уметник не значи само даровитост и позив, него и стил живота. Уметност је тешко дефинисати, али је у њој свакако садржана и намера да се пренесу емоције и идеје, односно да се оне преточе у дела, у стваралаштво, и као такве прикажу другима. Група уметника из
Мађарске је управо са овом намером кренула недавно пут Париза, који је као створен за уметничко стварање.

Удружење уметника „Круг" које већ неколико година делује у оквиру српске заједнице у Мађарској, добило је прилику да представи рад својих чланова публици у граду светлости. У просторијама Културног центра Републике Србије у Паризу, на престижној локацији у центру града, 23. априла гостовало је неколико чланова овог удружења.

На почетку вечери „Круга", у име домаћина присутнима се обратио Мића Алексић, председник Скупштине српске дијаспоре у Француској. Он је уметницима пожелео срдачну добродошлицу у град светлости и културе, односно у једини културни центар који Србија има у иностранству.

Домаћинима се најпре захвалио Милан Ђурић, ликовни уметник и председник Удружења „Круг", који је представио своје колеге - учеснике програма.

На књижевној вечери којом је започело представљање чланова „Круга", делове свог стваралаштва публици је најпре приближио књижевник Драган Јаковљевић. Он је одабрао да овога пута присутне упозна са своја два романа - „Џезвар" и „Исаија".

Јаковљевић је говорио о томе како су романи настали и које мотиве садрже, а затим је прочитао неколико одломака који су изазвали интересовање посебно женског дела публике. Уследила су питања упућена аутору, који се у оквиру свог излагања осврнуо и на почетке организованог културног живота Срба Угарској, традицију удруживања културних стваралаца на овим просторима и почетке српског издаваштва.

Наизменично са Драганом Јаковљевићем, публици се представио и Радивој Галић. Учинио је то читањем своје поезије, углавном оне настале протеклих година, али су посетиоци чули и неколико његових новијих, љубавних песама.

Након књижевног дела, уследило је отварање изложбе слика и графика аутора Милана Ђурића и фотографија Ивана Јакшића.

У галерији велелепног српског здања смештеног прекопута светски познатог француског научног и културног центра „Бобур" публици се обратила ликовна критичарка Ксенија Голуб, иначе историчарка уметности.

"Можда несвесно, али су се на овој изложби сусрели радови уметника супротних сензибилитета. Заједничка црта је у њиховом пореклу и односу према коренима. Обојица
стижу из Мађарске, из Будимпеште, представници су више векова старе српске заједнице у Мађарској, и чланови су Удружења уметника „Круг"", рекла је Ксенија Голуб.

Историчарка уметности је говорила о раду Милана Ђурића.

"Његови стални мотиви су машине, превозна средства, сат, точак, пут и наравно, изнад свега човек, којег не представља случајно преко својих удова. Приликом представе људског
бића, осим удова он радо наглашава на пример, уста, зубе и језик, као главне инструменте комуникације. У циљу динамике често се служи репетицијом, чији су најједноставнији облик пруге. Важна тема његове уметности је прошлост и прошлост заједнице. То су првенствено мотиви који нас упућују на прошлост Срба у Мађарској: сеобе, барокне цркве, народна музика. Насупрот колективном времену, у неким моментима се појављује и лично време, лична прошлост. Један од типичних елемената композиције Милана Ђурића је и текст уткан у композицију, који води порекло још из француске авангарде".

Ксенија Голуб је представила и фотографије Ивана Јакшића.

"Током рада, њега води тежња за документовањем, односно намера да забележи и документује свет око собе. То он не чини равнодушно, него са жељом да ухвати суштину предмета. Основна тема изложене серије је супротност светлости и таме. Позитивно и негативно, пуно и празно, бело и црно, све су варијације исте основне супротности, односно контраста. Предмети израњају из мрака и добијају своје карактеристике захваљујући светлу. Могу то да буду површинске структуре или облици који продиру у простор. Због тог његовог сензибилитета ми градске пејзаже на фотографијама не видимо као празне градове духова и немамо осећај отуђености модерног човека односно депресије, већ ти пејсажи више одишу меланхолијом. Изложба српских стваралаца из Мађарске ће за посетиоце, од којих су већина француски и страни љубитељи уметности, бити отворена до 15. маја ове године. Задовољни париски домаћини понудили су члановима „Круга" да их ускоро поново посете и представе своје новије стваралаштво.