Ана Соколовић национално благо Квебека

Једној од најуспешнијих уметница емиграната из Србије с краја прошлог века одато је у парламенту Квебека једно од најређих, али највреднијих признања.Рођена београђанка, композиторка из Монтреала Ана Соколовић проглашена је "националним благом" Квебека.

Декларацију о Ани Соколовић као "националном драгуљу" у среду је пред посланицима скупштине франкофоне провинције у Квебек ситију изговорила министарка за културу, комуникације и статус жена Кристин Сан Пјер (Christine St-Pierre).

Пожелевши добродошлицу "композиторки изузетне каријере" и њеној породици, она је истакла да је Ана, композиторка српског порекла, која се током две деценије „уписала" у савремени музички пејсаж Квебека широким репертоаром, од опере преко композиција за оркестре до вокалних и камерних дела.

Желим да јој честитам и кажем да се веома, веома, веома поносимо њоме", додала је министарка Сент-Пјер.

На додатној свечаности и конференцији за медије које су уследиле приказана су и видео "сведочења" професора Хозе Евангелисте, ментора Соколовићеве током магистарских студија, затим редитељке Лорен Пинтал (Lorainne) као и сарадника и студената Соколовићеве.

Уз слику пошиљаоца на екрану и српску заставу на сцени, прочитано је и писмо амбасадора Србије у Канади Зорана Вељића у коме он истиче да је Ана Соколовић "понос обе нације - канадске и српске".

Омаж-серија Квебечког друштва само најбољима

Декларација о Ани Соколовић као "националном благу" врхунац је вишемешечне омаж-серије Квебечког друштва за савремену музику њој посвећене, а у чијој реализацији учествује више од 100 музичких, педагошких, медијских и других институција и организација.

Од септембра прошле до маја ове године широм Канаде најпознатији канадски уметници, од малих камерних ансамбала до симфонијских оркестара изводе готово целокупан опус Ане Соколовић од 30-40 композиција.

Тиме је Соколовићевој указана част без преседана у историји канадске класичне музике, јер су претходна два омажа посвећена двојици квебечких композитора, једном постхумно и једном ветерану старијем од 80 година.

"Нисам се надала великом признању јер омаж следује најбољима (тек) у позним годинама. Пријатно сам изненађена одлуком жирија, а пресрећна што се то баш мени дешава", изјавила је за Бету Ана Соколовић.

Осим концерата, омаж-серија укључује и многобројне образовне, медијске и друге догађаје. Објављена је и специјална публикација, али и оригинални стрип о Анином животу и раду, обоје двојезично, на француском и енглеском језику.

Стрип о Ани штампан је у педесетак хиљада примерака и многи ђаци од Квебека до Британске Колумбије добили су га као помоћно штиво са педагошком сврхом уз слушање њених композиција и интерактивно учествовање у пројектима попут оног названог "Велика игра, велико ухо".

Омаж-серија праћена је и модерном медијском визуелном презентацијом Ане Соколовић. Екипа "Доната" сликала је уметницу класичне музике некласично, атрактивно и помало интригантно. Знали су за њену велику љубав према театру и одлучили да је (мало) открију, а колоритно (клупчадима) и "маскирају". Те слике објављене су у великим форматима на билбордима у Монтреалу и у многим медијима широм Канаде.

Нема важнијег канадског медија који Ани Соколовић није посветио (увек позитивне) критичке написе. Национални канадски дневник "Glob end mejl" насловио је интервју "Ана Соколовић својом музиком оживљава сећање на Србију".

Високотиражне дневне новине на енглеском "Монтреалска газета" у наслову истичу да су "музички корени Ане Соколовић у духу српске уметности".

Омаж серија у априлу наставља се концертима у граду Гатино који од Отаве дели (и спаја) истоимена река, затим у Едмонтону, а на два већ распродата концерта композиције Соколовићеве изводи Монтреалски симфонијски оркестар.

Ана Соколовић добитница је најпрестижнијих канадских државних и других награда. Проглашена је композитором године (2007) и освојила "Pri Opus", квебечког музичког "Оскара". Године 2008. добила је прву награду Удружења композитора, а 2009. у Отави јој је уручена награда Националног уметничког центра, вредна 75.000 долара.

Српски корени  у композицијама Соколовићеве

У многим композицијама Ане Соколовић препознатљиви су њени балкански и српски генетски и музички корени, а неке имају и наслове на српском језику: "Песма", "Данга", "Оро", "Вез" и друге, укључујући и прошлогодишњи хит, прву канадску оперу на српском језику - "Свадба".
У њеним компонованим "Љубавним песмама" за соло глас међу 14 песама су и песме Лазе Костића "Снове снивам", "Плава звезда" Мирослава Антића и "Дан ти богат у наручју" Васка Попе које су канадске оперске певачице такође певале на српском.

Ана Соколовић (44) рођена је у Београду, а у Земуну је учила музичку школу "Коста Манојловић". Дипломирала је композицију у Новом Саду у класи професора Душана Радића, а постдипломске студије похађала је у Београду код професора Зорана Ерића. Од 1992. живи у Монтреалу где је магистрирала. Професионално се бави компоновањем и предаје на Универзитету Монтреал.

Личност српске дијаспоре у 2011. години

Иначе, Aнa Сoкoлoвић, као и кaрикaтуристa Душaн Пeтричић прoглaшeни су зa личнoсти 2011. гoдинe у српскoj диjaспoри у Кaнaди, док је први на листи догађаја године у српској дијапсори била "Свадба", Ане Соколовић, у којој кaнaдскe пeвaчицe, нa српскoм jeзику, припрeму дeвojкe зa удajу, представљају као универзални уметнички чин.

Избoр личнoсти и дoгaђaja гoдинe извршилa je рeдaкциja "MИ мaгaзинa" из Toрoнтa, a у oквиру прojeктa "Биoгрaфиja диjaспoрe" кojим je у току 2011. гoдинe прeдстaвљeнo 80 исeљeникa кojи су пoстигли зaпaжeнe рeзултaтe у диjaспoри и ширoj кaнaдскoj jaвнoсти.