Образовање као одговор на неправду - едукација о Холокаусту и геноциду над Србима у Другом светском рату

Велико интересовање студената доказ је да међу младим генерацијама постоји снажна потреба за изучавањем страдања српског народа, наше историје и покушаја њене ревизије, те борбе против неправде.

“Наш задатак је такозвана рехуманизација жртава, да их вратимо међу живe, колико је то god могуће, да се сећамо својих предака и заправо сећамо тих неких карактеристичних тренутака из њихових живота", каже Срђан Радановић, студент Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци.

“Врло је важна ова тематика, упознајемо се прво са страдањима једног народа који је нама близак и сличан по много чему, такође много учимо о свом народу кроз ову едукацију", каже Јована Родић, студенткиња Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци.

Геноцид није ствар бројева, него намере, а Холокауст је био један један од најбруталнијих злочина у људској историји. Поново је на сцени оживљавање усташке идеологије у Хрватској, која иде до те мере да се Јасеновац чак прогласи радним логором. Едукација младих је једини начин да истина и чињенице изађу на видело.

“Како долази до ситуације да је могуће и прихватљиво уништити дио или комплетно један народ. То је јако важно и како препознати данас такве процесе и феномене и како се борити против њих. Зло и што се дешава у свету и историји не почиње у парламентима, него почиње у срцу појединца и у језику", каже Душан Павловић, директор Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске.

“Није ствар само у томе да су ти људи убијани, да су физички елиминисани, већ су они пре свега понижавани, дехуманизовани. Доношени су закони који су били апсолутно дискриминаторски, који су обезвређивали и обесмишљавали те људе и њихово постојање, пре него што су слани у концентрационе логоре", каже проф.др Владе Симовић, Факултет политичких наука Универзитета у Бањалуци.

Професор Грајф каже да српски и јеврејски народ, иако географски удаљени, деле сличну историју. Њене странице исписане су судбином прогона, масовних убијања, ликвидације и непрестане политичке борбе за правду и мир.

“Посветићу пажњу феномену којем се не посвећује толика пажња, а то је проучавање феномена понижавања, као алатке коју су користили нацисти приликом истребљивања и мучења, како Јевреја, тако и других народа, које су они дефинисали као опасне по нацију и режим”, каже проф. Гидеон Грајф, историчар, стручњак за Холокауст.

Професор Грајф је подсетио да је Јасеновац био једно од најмонструознијих стратишта у Европи и да су злочини усташа били чак суровији од метода које су користили нацисти у Аушвицу.